Ода ослобађајућем неуспеху

Ово је прво извођење на матичној сцени поменуте представе, која је премијерно изведена 4. септембра, на позоришном фестивалу „Инфант“, а у оквиру отварања „Калеидоскопа културе“, чиме је уједно отворена и 161.сезона СНП-а.

У овом роману Петер Хандке „пише о неколико дана у животу бившег голмана Јозефа Блоха од кад губи посао на градилишту где је радио као монтер, или онога што Блох тумачи као отказ. Писац примењује поступак супротан психолошком реализму, одустаје од стандардне књижевне карактеризације и од свог литерарног јунака не прави заокружени лик. Фокусирајући се искључиво на описе његовог стања и његову свакодневицу, Хандке не провоцира емпатије читалаца према Блоховој судбини. Блохов свет је хладан, застрашујућ, отуђен, нарушене комуникације не само између људи него и на метафизичкој равни“.

- Пут пређен кроз рад на драматизацији, доста слободној и удаљеној од романа колико је само позориште удаљено од прозе, поготово Хандкеове прозе, пут пробијања кроз ткиво овог култног дела и његову згуснуту и узнемирујућу садржину, пут прављења представе након тога, али и пут који сам главни лик Јозеф Блох пређе кроз представу, тиче се испитивања бесмисла конструкције живота засноване на искуству просте свакодневице, до крајњих граница, које, кад се пређу, почиње пут ка смислу – наводи редитељка, ауторка драматизације и адаптације Ана Ђорђевић, која је у Српском народном позоришту досад режирала представе „Ђакон“, „Аника и њена времена“ и „Смедерево 1941“.

Искуство просте свакодневице је препуно апсурдних ритуала, додаје редитељка, и помиње да се најзначајнији и најболнији апсурдни ритуали просте свакодневице налазе у љубавном животу и каријери.

- Успех, оствареност у њима, љубавном животу и каријери, не отклања њихову апсурдност – она је наглашава. Што је човек успешнији, то му је теже, јер се спољни знакови успеха не подударају с његовим осећањем живота. То изазива неурозу – анксиозност, ангст – јер је човек несрећан без разлога, тј. без разлога који би ико био у стању да му објасни. Он је принуђен да изнова понавља понашања која су пред њега стављена као захтев, како би остао успешан, док испуњеност осећањем успеха

изостаје сваки пут све очигледније – објашњава редитељка. - Човек модерне свакодневице губи везу с природом и природним, логичним и повезаним по природи, губи везу са целовитошћу и доживљајем себе и света. Његов једини излаз из тог стања престрављености празнином је управо оно чега се највише боји – неуспех. Мој „Голманов страх од пенала“ је ода ослобађајућем неуспеху.

Глумац Марко Марковић, иначе стални члан Народног позоришта Сомбор, који тумачи главну улогу - Јозефа Блоха, указује да је управо страх оригинално и најтачније објашњење Хандкеовог романа. „Затворен, херметички утучен, не пушта читаоца на миру. Последњих двадесет страна читао сам наглас - ето најлепшег описа страха. О страху причамо, играмо, ми покушавамо да изађемо из њега, али што каже велики песник: пустите ме, не могу више да гледам небо пало у прашину и радујем се обичности и животу“, наводи Марковић.

У глумачком ансамлу ове представе су и Милован Филиповић, Бојана Милановић, Сања Ристић Крајнов, Николина Спасић, Бојана Тушуп, Марко Савковић, Тања Пјевац, Пеђа Марјановић, Вишња Обрадовић, Миа Симоновић и Мина Павлица.

У видео-материјалу играју : Анђела Пећинар, Андријана Ђорђевић, Јелена Лончар, Дарија Вучков, Нађа Максић, Теодора Парошки, Симонида Мандић, Мила Пајић, Невена Nеranyić, Иван Павловић, Драгомир Пешић, Стефан Старчевић, Филип Клицов и Бранислав Ћалић.

Сценографкиња је Љубица Петровић, костимографкиња Светлана Цвијановић, а композитор је Владимир Пејковић.

Н. Пејчић