Oda oslobađajućem neuspehu

Ovo je prvo izvođenje na matičnoj sceni pomenute predstave, koja je premijerno izvedena 4. septembra, na pozorišnom festivalu „Infant“, a u okviru otvaranja „Kaleidoskopa kulture“, čime je ujedno otvorena i 161.sezona SNP-a.

U ovom romanu Peter Handke „piše o nekoliko dana u životu bivšeg golmana Jozefa Bloha od kad gubi posao na gradilištu gde je radio kao monter, ili onoga što Bloh tumači kao otkaz. Pisac primenjuje postupak suprotan psihološkom realizmu, odustaje od standardne književne karakterizacije i od svog literarnog junaka ne pravi zaokruženi lik. Fokusirajući se isključivo na opise njegovog stanja i njegovu svakodnevicu, Handke ne provocira empatije čitalaca prema Blohovoj sudbini. Blohov svet je hladan, zastrašujuć, otuđen, narušene komunikacije ne samo između ljudi nego i na metafizičkoj ravni“.

- Put pređen kroz rad na dramatizaciji, dosta slobodnoj i udaljenoj od romana koliko je samo pozorište udaljeno od proze, pogotovo Handkeove proze, put probijanja kroz tkivo ovog kultnog dela i njegovu zgusnutu i uznemirujuću sadržinu, put pravljenja predstave nakon toga, ali i put koji sam glavni lik Jozef Bloh pređe kroz predstavu, tiče se ispitivanja besmisla konstrukcije života zasnovane na iskustvu proste svakodnevice, do krajnjih granica, koje, kad se pređu, počinje put ka smislu – navodi rediteljka, autorka dramatizacije i adaptacije Ana Đorđević, koja je u Srpskom narodnom pozorištu dosad režirala predstave „Đakon“, „Anika i njena vremena“ i „Smederevo 1941“.

Iskustvo proste svakodnevice je prepuno apsurdnih rituala, dodaje rediteljka, i pominje da se najznačajniji i najbolniji apsurdni rituali proste svakodnevice nalaze u ljubavnom životu i karijeri.

- Uspeh, ostvarenost u njima, ljubavnom životu i karijeri, ne otklanja njihovu apsurdnost – ona je naglašava. Što je čovek uspešniji, to mu je teže, jer se spoljni znakovi uspeha ne podudaraju s njegovim osećanjem života. To izaziva neurozu – anksioznost, angst – jer je čovek nesrećan bez razloga, tj. bez razloga koji bi iko bio u stanju da mu objasni. On je prinuđen da iznova ponavlja ponašanja koja su pred njega stavljena kao zahtev, kako bi ostao uspešan, dok ispunjenost osećanjem uspeha

izostaje svaki put sve očiglednije – objašnjava rediteljka. - Čovek moderne svakodnevice gubi vezu s prirodom i prirodnim, logičnim i povezanim po prirodi, gubi vezu sa celovitošću i doživljajem sebe i sveta. Njegov jedini izlaz iz tog stanja prestravljenosti prazninom je upravo ono čega se najviše boji – neuspeh. Moj „Golmanov strah od penala“ je oda oslobađajućem neuspehu.

Glumac Marko Marković, inače stalni član Narodnog pozorišta Sombor, koji tumači glavnu ulogu - Jozefa Bloha, ukazuje da je upravo strah originalno i najtačnije objašnjenje Handkeovog romana. „Zatvoren, hermetički utučen, ne pušta čitaoca na miru. Poslednjih dvadeset strana čitao sam naglas - eto najlepšeg opisa straha. O strahu pričamo, igramo, mi pokušavamo da izađemo iz njega, ali što kaže veliki pesnik: pustite me, ne mogu više da gledam nebo palo u prašinu i radujem se običnosti i životu“, navodi Marković.

U glumačkom ansamlu ove predstave su i Milovan Filipović, Bojana Milanović, Sanja Ristić Krajnov, Nikolina Spasić, Bojana Tušup, Marko Savković, Tanja Pjevac, Peđa Marjanović, Višnja Obradović, Mia Simonović i Mina Pavlica.

U video-materijalu igraju : Anđela Pećinar, Andrijana Đorđević, Jelena Lončar, Darija Vučkov, Nađa Maksić, Teodora Paroški, Simonida Mandić, Mila Pajić, Nevena Neranyić, Ivan Pavlović, Dragomir Pešić, Stefan Starčević, Filip Klicov i Branislav Ćalić.

Scenografkinja je Ljubica Petrović, kostimografkinja Svetlana Cvijanović, a kompozitor je Vladimir Pejković.

N. Pejčić