“Хасанагиница” Андраша Урбана далеко од архетипа

Инспирисан драмом Љубомира Симовића,  "Хасанагиницу" је режирао Андраш Урбан, а у насловној улози је Марта Береш.У осталим улогама су: Ливиа Банка, Терезиа Фигура, Даниел Гомбош, Даниел Хуста, Арпад Месарош, Атила Немет, Роберт Ожвар, Габор Понго и Золтан Ширмер. Текст је на мађарски језик превео Роберт Ленард, а драматург је Ведрана Божиновић. Сценограф је  Андраш Урбан, костимографкиња је Милица Грбић-Комазец, а композиторка је Ирена Поповић Драговић.

“Хасанагиница“ није само древна прича о љубави, болу, мушкарцу и жени, породици. Хасанагиница је пре свега прича о жени. О женама. Да, наизглед је о положају жене усред исламске неке државе ‒ али руку на срце, положај жене је само наизглед бољи код нас или чак у некој цивилизованијој земљи. Усред светских и локалних скандала злостављања жена ‒ стиже вечна прича о вечном злостављању апсолутне жене и мајке, напомиње у најави Новосадско позориште.

Андрашу Урбану је ово четврта режија у овом театру, где је досад режирао представа "Мара / Сад", "Бан Банк и "Неопланта".

Није страх тај који ме примарно занимао, већ који се то женски лик данас пласира као део манипулативне машинерије, било које, верске, политичке, системске, који нам се то женски архетип пласира. Људи страдају, и то није нимало романтично. Врло је болно и за оне око њих и то није никаква школа за те друге. Јер, јако слабо учимо из примера око нас. Врло су срећни људи који знају да уче из својих грешака а посебно из туђих. Ја то баш и не знам, признаје Андраш Урбан.

Питање које сам себи постављала читајући драматизације “Хасанагинице”, те оно што је писано о њој било је - зар то није бетонирање одређеног архетипа? Није ли Хасанагиница рецепт по којем би и ми данас требало да се понашамо како бисмо се уклопиле у образац верне љубе, брижне мајке, послушне кћери, одане сестре….?, речи су драматуршкиње Ведране Божиновић.

Н. П-ј.