ПО ИСТОИМЕНОМ РОМАНУ БРАНИМИРА ШЋЕПАНОВИЋА
(ФОТО) Између јаве и сна У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У СРЕДУ ПРЕМИЈЕРА ДРАМЕ „ИСКУПЉЕЊЕ”
На сцени „Пера Добриновић” Српског народног позоришта у среду ће премијерно бити изведена драма „Искупљење”, коју према роману Бранимира Шћепановића режирао Вељко Мићуновић.
Ауторски тим чине и драматург Слободан Обрадовић, сценографкиња Зорана Петров и костимографкиња Марина Сремац, док се за избор музике побринуо сам редитељ. Улоге су поверене Борису Исаковићу, Марку Марковићу, Марти Береш, Ненаду Пећинару, Југославу Крајнову и Марку Савићу.
Фебруарско јутро. Григорије Зидар тражи своју јединицу. Случајно бане у Велику јаругу. Једним рафалом покоси цео немачки стрељачки вод. А онда падне у несвест. После схвати да лежи у некој штали, да га је на леђима донео неки добар човек, пет недеља га лечио мелемима од трава, рекао му да је анђео небески, избавитељ, да је сам спасио од стрељања неке несретне људе из Нехаја, присећа се у представи главни јунак Григорије, који је после три деценије као камионџија случајно забасао у исти тај Нехај чији су му мештани подигли споменик – уверени да је њихов херој погинуо након што их је спасао. Покушавајући да им објасни да је ипак жив, наилази на неразумевање и бес, јер је житељима Нехаја вреднији мртав херој него жив камионџија...
На путу смо да направимо врхунски позоришни чин– оценила је на конференцији за новинаре Соња Дамјановић, директорке Драме Српског народног позоришта. – Било ми је веома важно да ову драму иамо на репертоару СНП-а атш то је тема Шћепановићевог романа данас више него актуелна. Апсурдна и у сушзини егзистенцијалистичка ситуација, у којој се нашао главни јунак Григорије Зидар, врло кореспондира са данашњим временом у коме је стално, и изнова, и изнова... потребно доказивати оно што је толико очигледно. А то је да је истина, у великој мери а некада и у потпуности - релативизована.
Редитељ Вељко Мићуновић открио је у разговору с новинарима да га је „Искупљењу” привукла како драмска атрактивност тог штива, врло захвална за сцену, тако и његов рефлекс актуелну стварност . По његовим речима, у тематском смислу Шћепановић отвара нека вечна питања која је онда и ауторска екипа представе потенцирала, попут питања идентитета, као и тога ко су наши хероји данас, односно кога то све издижемо на пијадестал, закључно са прекрајањем историје које нам се догађа. Мићуновић је на крају истакао да, иако представа има реалистичан оквир, она у себи носи и елементе апсурда, тако да је заправо грађена између јаве и сна, односно на темељима халуциногене стварности.
Борис Исаковић: Повратак с разлогом
Позориште је мени и даље много узбудљивије од филма или снимања било какве серије. Али пошто смо сведоци продукције и односа према театру који је такав какав је, некако ту више нисам проналазио своје место. Али имам утисак да сам се с разлогом сада вратио, врло мотивисан и самом причом и колегама с којима сам градио позоришно „Искупљење” – поручио је Борис Исаковић.
Понудивши ми Шћепановићев роман и касније драматизацију, редитељ Вељко Мићуновић ме је заинтригирао, тим пре што се са „Искупљењем” раније нисам срео – рекао је Борис Исаковић, који у представи игра управо Григорија Зидара. – Пошто сам волео Шћепановићевог господина Голужу првенствено кроз филм, мислим да смо и ми сада, попут Живка Николића на великом платну, успели да на сцени надградимо „Искупљење”. И да би Брана сигурно био задовољан овим што смо ми преточили у позоришни чин. Није било једноставно, јер Шћепановићева литература је прилично закукуљена, а за позориште је увек важно да прича буде питка и да гледалац ту нема много дилема.
Али мислим да смо ту проточност врло лепо створили и да се из тога проистекла и одређена позоришна поетика.
М. Стајић