ФИНАЛЕ 69. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА „Очеви и оци”, Селенић у читању Мићуновића

- Наши очеви и оци – наше наслеђе духовно, интелектуално, идеолошко – оно са чим неминовно живимо до данас. Или смо присиљени да живимо. У немогућности отклона, зарад непрестаног ископавања и прекопавања историје, очеви и оци, обитавају око нас непрестано – подсећају, прогоне, надзиру и опомињу. Из крхотина сећања Стевана Медаковића гледају нас наше располућености, угрожене интиме, породични расколи и отуђивања. Указује се и на једно суштинско неразумевање различитости, па било оно на нивоу базичног по националности или по питању пуко идеолошког. Док се, уједно, испостављају очигледнима наши унутрашњи егзили, болне заробљености и осећање кривице које теглимо до дана данашњег - каже редитељ ове представе Вељко Мићуновић.

Драматизација Кате Ђармати следи идејно опредељење Селенића, а његову причу и идеје „пакује“ у савремену позоришну форму која отвара нов угао сагледавања романа, примећује Марина Миливојевић Мађарев,у критици објављеној у „Времену“.

- Она следи основну линију радње романа, али је даје у фрагментарној форми инсистирајући пођеднако на значењу текста, звуку изговорених речи, на ритму реченице и снази геста. То је, позоришно гледано, био јако мудар избор, јер је драматизацију „одвукао“ од реализма (који је имплицитно садржан у структури романа, а који је на сцени често баналан) и „довео“ ју је у „поље“ сценског истраживања текста као звучне слике – објашњава Марина Миливојевић Мађарев.

У улогама су: Милош Ђорђевић, Никола Ракочевић, Александар Вучковић, Вања Ејдус, Вања Милачић, Сена Ђоровић, Ива Милановић, и Никола Ристановски.

Ван конкуренције, вечерас у 19 часова на сцени Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз, биће изведена представа „Каталин Ладик доживљава нервни слом, даје отказ на место службенице у банци и постаје концептуална уметница“ аутора и редитеља Златка Паковића. У овој представи, рађеној у копродукцији позоришта “Костолањи Деже”из Суботице и Стеријиног позорја, играју: Адам Ађаш, Анабела Ходик, Андреа Веребеш, Борис Кучов, Давид Бубош, и Каталин Ладик.

- Представа није биографска, елементи биографије Каталин Ладик уграђени су у ову представу као њен поетички, погонски материјал, тако да све ове моменте, ова три кључна момента, да се каже не каријеризму и каријери, да се предузме једна озбиљна акција са властитим животом, поготово када сте жена, поготово када сте самохрана мајка, поготово када сте у једном мушком свету и под једном идеолошком присмотром, то није једноставно, али је заправо једини могући излаз. Све друго је смрт која има облик глумљења живота. Сам начин и сама одлука да се прекине устаљени начин живота, јесте врста неминовног нервног слома. Оно што је битно за ову представу и уметност, јесте да сваки перформанс и свака позоришна представа ваља онолико колико указује на то да је друштво на ивици нервног слома и да укаже управо на те манифестације и на то зашто је друштво на ивици нервног слома – истиче Златко Паковић.

Сутра у 21 час следи репризно извођење такмичарске представе „Очеви и оци“ , те ће, тек након тога, жири овогодишњег Позорја већати о наградама. Оне ће званично бити саопштене и уручене добитницима у понедељак увече, чиме ће овогодишње Стеријино позорје бити завршено.

Но, пре тога, у међународном програму „Кругови“, сутра увече у 19 часова, на сцени „Јован Ђорђевић“ СНП-а биће изведена представа „Љубичасто“, ауторски пројекат Селме Спахић, Камерног театра 55, из Сарајева.

- Представа се бави једном породицом за коју ћете одмах препознати да живи у овом граду, по ономе што они спомињу, од пијаце на којој купују поврће до ђелова града којим се возе, дакле ради се о породици која живи овђе у Сарајеву. А онда, једнога дана, у ову породицу улази нешто на шта нису спремни – једна врста слободе са којом се до сада нису сусрели. У том сусрету се заправо буди сва болест нашег друштва (и не само нашег), излази све оно што је конзервативност нашег друштва и разни облици фашизма. Фашизма, ускогрудности али и примитивизма - каже Селма Спахић.

У улогама су: Татјана Шојић, Маја Изетбеговић, Сабит Сејдиновић, Борис Лер, Давор Голубовић, Ања Краљевић, и Алмин Зрно.

Н. Пејчић