Фестивал мањина „Синерџи” у Ујвидеки синхазу улази у завршну фазу

Вечерас је на програму представа из Мађарске, али како то концепт фестивала налаже, представа грчког театра.

„Едип Тиранин“ која у Нови Сад стиже из „Амфитеатра“ из Будимпеште, заправо је Софоклеов „Краљ Едип“, како је код нас преведен наслов овог класичног драмског дела. Разлика у преводу није мала и небитна. Реч тиранин, која се у старој Грчкој користила за владара, без обзира ко је и какав је, данас има недвосмислено негативно значење.

Представа „Амфитеатра“ утолико би могла бити занимљивија што осим што долази такорећи са места где је настала демократија, пропитује управо тај однос и данас. Редитељ Фотиос Колатос одлучио се за доста радикалан приступ и уместо да се драмски текст говори, глумци у великој мери његову радњу изводе покретом, у кореографији Барбаре Бокроши.

И у недељу, последњег дана Фестивала „Синерџи“, публика у Новосадском позоришту/ Ујвидеки синхаз моћи ће да види представу „Пази на празнину“ Романа Николића, Хрватског народног казалишта из Вараждина. Ова већ награђивана представа прилично је атипична од репертоара не само ХНК из Вараждина, јер представља савремени перформативни вид позоришне уметности, ангажован око неке друштвено важне теме. То ће рећи да је представа настала на основу драматуршког истраживања Оље Лозице на ауторску идеју Романа Николића да се баве оним што се у друштву може тумачити као „квир“ – настрано, а изненађење долази од тога што је резултат тог истраживања управо супротан очекиваном. Делујући веома изненађујуће у естетском поступку, али и емотивно, представа „Пази на празнину“ упозорава да се права настраност често крије управо у ономе што је већ нормирано, односно ономе што је постало нормално.

Међународни фестивал језичких и етничких мањина „Синерџи“ поред низа представа, на програму је имао и састанак Међународне асоцијације мањинских театара, основане управо на овом фестивалу, у Новом Саду. Састанак је одржан у уторак, у Галерији Матице српске, а на њему су потврђени оснивачки циљеви из 2019. године: умрежавање позоришта и позоришних институција језичких и етничких мањина, иницирање размене представа и пројеката превасходно чланица Асоцијације, размена уметника и стваралаца, заједнички научно-истраживачки радови, заједнички наступ у случају било какве угрожености и дискриминације чланица Асоцијације.

Председник Асоцијације – директор Новосадског позоришта Валентин Венцел, затим књижевница и редитељка Вида Огњеновић, публицисткиња из Копра Ирена Урбич, главни представници Позоришта „Таргу Муреш“ у Румунији Атила Пал и Атила Гашпарик, македонски глумац и професор на Турској позоришној академији у Скопљу Атила Клинче, новинари Мишка Кнежевић и Слободан Савић, дошли су до идеја да би фестивал од идуће године могао да измени свој статус и да уместо ревијалног добије такмичарски карактер. Уз то, изнет је предлог да се направи интернет платформа, која би умрежавала мањинске театре широм света. Позоришта која су чланице редовно би ажурирала све новости на овој мрежи – од текстова, преко фотографија и комплетних пројеката – чиме би се на адекватан начин пратиле новине које се догађају у сваком театру. Уједно, тим путем би се могла вршити и селекција представа за предстојеће фестивале.       

И. Бурић