ЕЈДУС: Важно ми је што је "Успаванка за Алексију Рајчић" ДОБИЛА ПУНО НАГРАДА
БЕОГРАД: Гошћа нове епизоде видео серијала Танјуг рефлектор била је глумица Вања Ејдус која је говорила о значају "Серијине награде" коју је недавно добила за улогу у представи "Успаванка за Алексију Рајчић".
Ејдус је рекла да је за насловну улогу у представи Народног позоришта у Београду добила већ пет награда, а представа 13 на разним фестивалма, за режију Југа Ђорђевића, за текст Ђорђа Косића, музику Невене Глушице и сценски говор Љиљана Мркић Поповић.
Пуно награда је сама представа добила, што је мени јако важно. Не само да ја добијем глумачку награду. Мој задатак је део једне веће целине. Да није те режије, музичара и глумаца не би било на тај начин ни моје улоге. Битно да је жири препознао целину, истакла је глумица.
Према њеним речима, у сваком од фестивалских жирија били су различити људи, различитих сензибилитета, док је на Стеријином позорју лично познавала само Ивана Меденици.
Свако је препознао из свог сензибилитета и подржао један специфичан сензибилует који предства носи. Ова представа је искорак из репертоара Народног позоришта и надам се да ће отворити врата неким другим храбрим покушајима, рекла је Ејдус.
Уз младог редитеља, као и глумце и певаче, Ејдус истиче да су успели да покрену нешто "ново и другачије за наше позориште, и то су сви препознали, са специфичном емоцијом и темом".
Као полазишна тачка за писање "Уапаванек за Алексију Рајчић" Косићу је послужила недавно поновно објављена књига „Затворенице” Милутина А. Поповића, која потиче с краја 19. века са исповестима затвореница из Пожаревачког казненог завода.
Тема је важна, али и начин на који је испричана је стварно нешто ново и другачије, истакла је глумица.
За Ејдус "награде су лепе кад се десе", али су "склоп одређених околности, није важно само да ли сте ви урадили добро или не, него да је представа позвана на одређени фестивал, и зависи од сензибилитета жирија и од конкуренције".
Лепо је кад се добије, али никад се не ради ништа са очекивањима да добијем награду, то се деси или не, а жар за послом остане исти. Постоји чак појачана одговорност, напоменула је Ејдус.
Када је добила прву "Стеријину награду", то је за Ејдус био ветар у леђа, пошто је била јако млада, тек је почела и "Хасанагиница" је била једна од првих улога у професионалном позоришту, који и данас игра 20 и нешто година касније.
Кад си млад, некако подразумеваш успех, и све мислиш да ти припада.Добила сам, супер, идемо даље. Међутим, 20 година касније схватиш да није баш тако и да није лако ни једноставно доћи до награда и резултата. И постанеш много скомнији, признала је Ејдус.
Према њеним речима, награде сада схвата како резултат 20 година рада, са јако много добрих и лоших представа и процеса, и уз захвалност што су стигле зна "шта је све иза тога".
Ејдус истиче да јој је најважнија "радост стварања и процеса, трагања за резултатом".
Настанак представе је глумцима најважнији и разликује позориште од филма. Постоји двомесечни процес кад се ствара и тај моменат игре, надахнућа, концентрација и спајање с публиком је нешто најлепше и најважније, рекал је глумица.
Упитана шта би саветовала млађим колегама, Ејдус је рекла да "треба схватити да глума није спринт, него трка на дуге стазе".
Важно је трајати, радити на томе да опстанеш цео живот и трајеш, у разним фазама. Да имаш веру и не посустајеш кад су лоши тренуци. ни да превише узлетиш кад су добри. Треба задржати баланс, веру и пуно радити на себи, поручила је Ејдус.