ПРИЧЕ ИЗ МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ Рекламе су увек продавале робу

 У почетку су табле служиле за оријентацију потрошача, односно омогућавале су неписменим људима да се снађу, а временом су добиле и рекламну функцију. Касније су се украшавале сликама и бојама како би потенцијалног купца “намамиле” да уђе у радњу. Због тога оне представљају изузетно вредан извор за проучавање привредне историје, јер захваљујући њима стручњаци могу много тога да сазнају о занатским и трговачким радњама, индустријским и угоститељским објектима, финансијским институцијама. Поред тога оне одражавају атмосферу, укусе и стил времена у ком су настајале.

У Музеју Војводине у Новом Саду у оквиру одељења старије и културне историје чува се двадесетак значајних рекламних табли које су углавном рекламирале индустријске производе, попут „сингер” машине или „гербер” пиво, док се у  оквиру етнолошког одељења такође чувају табле углавном занатских радњи. Како објашњава музејски саветник – историчар Веселинка Марковић, с обзиром да је некада велики број људи био неписмен, цртежи, слике или знаци на таблама су илустровале производе или услуге коју су радње пружале.

- Табла је информисала, али и “позивала” грађане да уђу и купе одређену робу – каже Веселинка Марковић. - Ознаке на занатским радионицама обично су представљале карактеристичан производ радионице и биле су обојене упадљивим бојама и истакнуте на видном месту. Поред имена власника, често су биле насликане медаље или друга признања, како би се истакло да је мајстор награђиван и гарантује за квалитет својих производа. На ознакама трговачких и угоститељских радњи се налазило име радње под којим је она убележена у регистар. До Првог светског рата најчешћа ознака је био венац у којем је истицан карактеристичан производ, али и година оснивања радње. Поред тога обично је истицана и табла фирме с именом мајстора и његовим занимањем.

- Познато је да ловоров венац између осталог симболизује успех, па су на тај начин трговци или занатлије исказивали веру у успешно пословање – појашњава Веселинка Марковић додајући да поред ловора, често се могао видети и венац винове лозе и то „цимерима“ кафана. - Табле су својим изгледом на први поглед морале слати поруку потенцијалним купцима о врсти  и квалитету производа.

Фирме са занимљивим и атрактивним таблама користиле су трговинске куће, пекаре, посластичарнице... Нагласак је био на опуштености, спонтаности и задовољству. Тако су се на табли пекарске радње Живка Козарева, који је радио у Новом Саду од 1910. до 1930. године, налазили јарки и упадљиви цртежи врећа с брашном, хлеба и пецива, као упечатљивим симболима заната. Осигуравајућа друштва, банке и адвокатске канцеларије најчешће су користиле симболе и цртеже с једноставним решењима како би клијентима улиле сигурност и поверење.

- На фасадама и излозима радњи често су се налазиле дрвене или металне рекламне табле, које су имале улогу сличну плакату, односно да информишу потенцијалне потрошаче о производима који им се нуде. Такве су табле Албусових и Шихтових сапуна, Герберових пива и пива Дунђерског, чоколаде „унион“  - набраја наша саговорница. - Оне су биле различитих димензија и идејних решења – од оних са једноставним називима фирме или производа до веома украшених с акцентом на производ, попут рекламе популарних машина „сингер“.

Након Другог светског рата изглед рекламних табли се полако мењао. Технички напредак у штампарству довео је до нових могућности у организацији текста и визуелних елемената, што је утицало не само на изглед табли, које су пратиле промене у друштву, већ и на нова дизајнерска, идејна решења.

- Ипак, њихова улога је осталајала иста: и даље су морале да привуку потрошаче и „убеде“ га да је баш тај производ најбољи. Временом је и разноврсност рекламног материјала постајала све већа, па су се појавили нови видови рекламирања попут рекламних листића, плаката, рачуна, меморандума, каталога, ценовника, календара... – каже наша саговорница.

Старе рекламне табле до данас нису изгубиле свој сјај. Често се користе у прилико уређења простора, па постоји и велико тржиште за њих. Искусни и  оштрооки сакупљачи антиквитета спремни су да плате значајан новац уколико пронађу ретку таблу познатог појединца или компаније.

Силвиа Ковач

Фото: Музеј Војводине у Новом Саду