Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Покрајински завод наставља са обновом Хиландара

12.02.2018. 08:49 08:57
Пише:
Фото: Dnevnik.rs

Стручни тим Покрајинског завода за заштиту споменика културе данас креће пут Хиландара у циљу припреме овогодишње кампање конзерваторско-рестаураторских послова на Светој царској српској лаври, која ће почети с првим данима пролећа.

Министарство културе и информисања је за ову годину издвојило 80 милиона динара за обнову манастира, тешко пострадалог у пожару марта 2004, што је за десет милиона више него лане. Након седнице државне Комисије за Хиландар, која је одржана средином прошле седмице, утврђен је и план радова за 2018, а није згорег подсетити и на то да је у Стратегији развоја културе Републике Србије зацртана пројекција да реконструкција онога што је страдало буде завршена до 2022. године. 

"Лане смо успели да завршимо све што је зацртано, а реално је очекивати да план и ове године буде испуњен, тим пре што су сада планирана још већа средства – каже за „Дневник” директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Вапа, који је и члан државне Комисије за Хиландар. – Наставак грађевинских радова предвиђа завршетак обнове Белог конака, који је у пожару највише и страдао, као и статичку санацију објеката Дохије и Игуменарије, где ће prеthodno бити завршена археолошка истраживања током којих су већ пронађене просторије за које се није знало. Ипак, акценат ће у овој години бити на реконструкцији манастирске Трпезарије са кухињом."

По Вапиним речима, крајем прошле године је комплетно завршена монтажна конструкција, која је наткрила целу Трпезарију, што ће омогућити да се кровни покривач скине без бојазни да ће доћи до прокишњавања.

"То је врло битно, јер мало је познато да забатни зид тавана Трпезарије крије најстарији манастирски живопис, из 14. века, који је у одличном стању. До сада га није било могуће видети и размишља се о томе – а то ће бити решено кроз пројектну документацију – како омогућити приступ овом живопису. Иначе, тек након статичке санације овог објекта и његовог конструктивног ојачавања почеће конзервација и рестаурација тамошњег изузетно вредног фрескоживописа, који је око 1630. осликао Георгије Митрофановић. Реално је да тај, веома сложен конзерваторски захват почне око 2020. и да траје три, па можда и четири године."

Када је реч о три институције ангажоване на заштити покретног манастирског блага, Народна библиотека ће наставити са конзервацијом и рестаурацијом највреднијих и најстаријих књига, а Републички завод за заштиту споменика културе са интервентним рестаураторско-конзерваторским радовима на иконама из хиландарске ризнице, с тим да ће током грађевинских радова у Трпезарији водити бригу и о заштити Митрофановићевог фрескоживописа. Покрајински завод за заштиту споменика културе наставља, пак, са радовима на рестаурацији три трона у чувеној цркви краља Милутина –Тројеручице, Светог Николе и трону Света Три Јерарха, које је немогуће радити појединачно, већ као једну целину. Процене су да би тај ансамбл до 2019. могао у потпуности да буде обновљен.

"Очекујем да ћемо ове године успети да завршимо и конзерваторско-рестаураторске радове на изради нових парапета на иконостасу из 17. века у скиту Свете Тројице на Спасовим водама, и да после осликавања икона престоне зоне тај иконостас буде освећен а сама црква уђе у богослужбену функцију. А када завршимо тронове Тројеручице, Светог Николе и Света Три Јерарха, почећемо обнову Богородичиног и Христовог трона из припрате Милутинове цркве. То су два трона која се у овом тренутку налазе уз сам зид и тако потпуно заклањају фреску Богородице с Христом и фреску Христа. Након рестаурације ових тронова планирамо да их померимо на носеће стубове и тако, после неколико векова, откријемо ова два изузетна стара фрескоживописа. "

Није, иначе, згорег напоменути да су од 2004, од када је Покрајински завод за заштиту споменика културе укључен у обнову Хиландара, његови конзерватори-сликари, вајари, дуборесци и архитекте реконструисали иконостас у Испосници Светог Саве у Кареји, а касније и фрескоживопис и иконостас у зимској капели хиландарског конака, такође у главном граду Свете Горе, како би се у њој могло служити. Потом су почели радови и на ентеријеру главног хиландарског храма, једне од најлепших и најмонументалнијих грађевина на целој Светој Гори: завршена је најпре рестаурација и конзервација Часне трпезе са киворијумом, а потом отпочеопосао на троновима. Паралелно се ради и на конзервацији икона које су у богослужбеној употреби, као и на онима из манастирске ризнице.

"На седници Комисије за Хиландар је договорено да у другој половини априла ове године ово тело одржи седницу у самом манастиру, при чему је министар културе Владан Вукосављевић изразио спремност да се одмах започне са припремом пројектне документације за још неке веома значајне објекте хиландарског братства, који нису пострадали у пожару, али су у доста тешком стању. У првом реду ту се мисли на монашке светогорске келије и црквице са значајним иконостасима и изузетним фрескоживописима – попут Фласке или Моливоклисија –  како би се у следећим годинама могло почети и са њиховом реконструкцијом."

Директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Вапа овогодишњи је лауреат Велике награде Друштва конзерватора Србије, која му је додељена за „дугогодишњу посвећеност и преданост у раду на заштити и популаризацији културног наслеђа, а посебно за изузетан допринос заштити и очувању културног наслеђа на српском културном простору изван граница Републике Србије“.  

Паралелно са ангажовањем на обнови Хиландара, стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе настављају бригу и о српском црквено-културном благу у Мађарској, Румунији, Хрватској... Ове године је тако планирано да се царске и бочне двери изузетног иконостаса Јакова Орфелина из манастира Бездин, као и три иконе, потпуно обнове у петроварадинском атељеу Завода, након чега ће бити враћени у темишварску епархијску ризницу. Када је реч о Будимској епархији, конзерватори Завода већ 19. фебруара одлазе у Будимпешту како би започели завршну фазу конзерваторских радова на иконостасу тамошње цркве Светог Георгија, након чега ће прећи на најугроженије северне певнице. Током јуна ће екипа конзевратора наставити са радовима на Преображеној цркви у Сентандреји. У овој вароши би, иначе, до краја године, односно након што буде завршена грађевинска обнова објекта старе Препарандије, требало да почне и заиста велики посао припреме нове сталне поставке Епархијског музеја СПЦ, на којој ће радити стручњаци Завода и њихове колеге из Галерије Матице српске.


Сарадња с Кинезима на стављању древног Бача под заштиту Унеска

Међу најзначајнијим и свакако најсложенијим пословима које очекује Покрајински завод за заштуту споменика културе у наредном периоду је израда Номинационог елабората за стављање културног предела древни Бач са околином на листу Светске културне баштине. „На бази уговора Народне Републике Кине и Републике Србије, кинеска Државна администрација за културно наслеђе подржала је нашу иницијативу и узеће учешће у изради Номинационог елабората, обезбедивши у ту сврху и специјалан фонд“, ексклузивно је „Дневнику“ рекао Зоран Вапа. 


У Хрватској ће, пак, акценат бити на завршету треће зоне иконостаса цркве у Боботи, а након што буде готова носећа конструкције иконостаса у Саборној цркви у Даљу, почеће монтажа престоне зоне. Поред тога, наставља се рад на рестаурацији икона из Епархије далматинске, а у договору са новим владиком Никодимом, утврдиће се приоритети када су у питању конзерваторско-рестаураторски радови у тамошњим манастирима и храмовима. Иначе, ове године би конзерватори и рестауратори Покрајинског заврда за заштиту споменика културе могли проширити делатност и на Републику Српску, јер је из Тузланско-зворничке епархије затражена њихова стручна помоћ када је у питању формирање епархијског музеја.


Иконостас митрополита Симеона

Током боравка на Светој Гори стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе истражили су све параклисе, где су пронашли делове разних старијих иконостаса који су били демонтирани из главних цркава. Један од најзначајнијих резултата тог посла свакако је реконструкција иконостаса митрополита Симеона из 1635. године, који је био исечен на мање комаде и расут по параклисима. Захваљујући великом искуству и знању архитеката, дуборезаца и сликара Завода, овај изузетно вредан иконостас је, уз израду недостајућих делова, склопљен је у целину која са сигурношћу одражава оригиналан изглед.


"Не треба заборавити ни два велика овдашња пројекта, која се реализују средставима Покрајинске владе: након одлуке Синода СПЦ да се у бившу зграду карловачке општине, тј. Светосавски дом, пресели Архив САНУ, сада се мора припремити пројекат који ће задовољити највише стандарде, имајући у виду грађу коју ће овај објекат, оригинално и пројектован 1938. за архив и библиотеку Карловачке митрополије и патријаршије, убудуће чувати; други пројекат такође се односи на Сремске Карловце, на зграду Стефанеума, која је, после дугог низа година, коначно добила намену – постаће Музеј Карловачке митрополије. Паралелно с тим се настављају радови на српској православној цркви у Сремској Каменици, који би 2019. требало да буду окончани, док би ове године би требало да отпочну велики радови на уређењу Владичанског двора у Новом Саду."

М. Стајић

Пише:
Пошаљите коментар
Комисија: 80 милиона динара за обнову Хиландара

Комисија: 80 милиона динара за обнову Хиландара

07.02.2018. 15:55 15:59