Отворен Центар словенских култура

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић и директорка Форума словенских култура и директорка пројекта Центра словенских култура Андреја Рихтер указали су на значај повезивања словенских земаља, култура и народа и најавили богат програм који ће се одвијати у новоотвореном центру, другом у свету, после Москве.

Вукосављевић је оценио да је отварањем центра словенских култура Београд добио јако културно жариште, место на коме ће сви заинтересовани моћи да се упознају са културом, традицијом и уметношћу 13 словенских земаља - чланица Форума словенских култура.

Министар је истакао да словенске културе итекако имају шта да кажу једна другој, да се боље чују, разумеју, упознају.

Он је скренуо пажњу на веома слично културно језгро које је у основи словенских култура,м да је реч о народима сличног или истог порекла, о сродним језицима, који се понекад могу разумети и без провођења, о сличној митологији, сличним емоцијама, уметности сличног надахнућа. 

"Велики капацитет словенских култура треба искористити. Словенски свет је богат културним набојем, историјским искуством, уметничким талентом и културним доприносима без којих се светска цивилизација тешко може разумети и замислити", истакао је Вукосављевић.

Он је подсетио да су словенски народи, земље и културе током историје биле и ближе и међусобно удаљеније и често политичким инжињерингом и историјским токовима, борбама великих сила, настајале су напетости међу словенским земљама које су довеле до непожељних антагонизама.

"Словенски народи су углавном говорили истим језиком и истим емоцијама, понекад су из центара политичке моћи и штабова војски стизале друге поруке које нису доприносиле словенском јединству, али задатак овог Форума није да исправља историјске неправде, већ да се словенске културе зближавају, упознају, размењују искуства и додатно утичу на међусобно обогаћивање", нагласио је Вукосављевић и указао на значај представљања словенских култура целом свету.

Рихтер је истакла да је основна идеја грађење мостова међу словенским земљама, културама и установама, да се оне заједно представе другим деловима света.

"У западној Европи не знају да ми говоримо различитим језицима, да сваки од наших народа има свој језик и важно је да изградимо мостове како бисмо се међусобно боље упознали и представили другима. Важно је да им испричамо своје приче, да се чује о нашој култури, нашем наслеђу", истакла је Рихтер.

Два најважнија пројекта у оквиру Форума словенских култура је награда "Жива" за набољи словенски музеј и едиција "100 словенских романа" у оквиру које су до сада објављена дела 108 аутора на девет језика за више од 300 милиона Словена.

Награду "Жива" 2014. године добила је Галерија Матице српске из Новог Сада, а Музеј историје Југославије 2015. године добио је специјалну "Жива" награду за ефикасно коришћење ресурса те су о значају тог признања данас говорире директорке поменутих установа Тијана Палковљевић Бугарски и Неда Кнежевић, која је казала да ове године за награду конкуришу Историјски музеј Србије и археолошки локалитет Виминацијум.

Главни уредник едиције "100 словенских романа" Гојко Божовић рекао је да, када су основали едицију, желели су да она успоставља покидане нити јужнослоевсног и уопште словенског културног и књижевног континуитета у савремености оптерећеној социјалним, историјским и политичким изазовима првог реда, да скреће пажњу на вредне романе писане на неком од словенских језика у ускомешаном раздобљу после пада Берлинског зида и да, насупрот свакој комецријалној хистерији, чини доступним темељне вредности савременог романа препознате у акртуелној књижевно-критичкој рецепцији.

Он је нагласио да је то највећи међународни књижевни и културни пројекат у који је у протекле три деценије укључена српска или нека друга словенска књижевност и да је супостављени дијалог само основа за дијалог са ширим европским и ваневропским оркужењем.