Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Otvoren Centar slovenskih kultura

28.02.2018. 15:53 15:56
Piše:
Foto: TANJUG/ MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA/ nr

BEOGRAD: Centar slovenskih kultura otvoren je danas u Narodnoj biblioteci Srbije, povodom proslave 186 godina te institucije.

Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević i direktorka Foruma slovenskih kultura i direktorka projekta Centra slovenskih kultura Andreja Rihter ukazali su na značaj povezivanja slovenskih zemalja, kultura i naroda i najavili bogat program koji će se odvijati u novootvorenom centru, drugom u svetu, posle Moskve.

Vukosavljević je ocenio da je otvaranjem centra slovenskih kultura Beograd dobio jako kulturno žarište, mesto na kome će svi zainteresovani moći da se upoznaju sa kulturom, tradicijom i umetnošću 13 slovenskih zemalja - članica Foruma slovenskih kultura.

Ministar je istakao da slovenske kulture itekako imaju šta da kažu jedna drugoj, da se bolje čuju, razumeju, upoznaju.

On je skrenuo pažnju na veoma slično kulturno jezgro koje je u osnovi slovenskih kultura,m da je reč o narodima sličnog ili istog porekla, o srodnim jezicima, koji se ponekad mogu razumeti i bez provođenja, o sličnoj mitologiji, sličnim emocijama, umetnosti sličnog nadahnuća. 

"Veliki kapacitet slovenskih kultura treba iskoristiti. Slovenski svet je bogat kulturnim nabojem, istorijskim iskustvom, umetničkim talentom i kulturnim doprinosima bez kojih se svetska civilizacija teško može razumeti i zamisliti", istakao je Vukosavljević.

On je podsetio da su slovenski narodi, zemlje i kulture tokom istorije bile i bliže i međusobno udaljenije i često političkim inžinjeringom i istorijskim tokovima, borbama velikih sila, nastajale su napetosti među slovenskim zemljama koje su dovele do nepoželjnih antagonizama.

"Slovenski narodi su uglavnom govorili istim jezikom i istim emocijama, ponekad su iz centara političke moći i štabova vojski stizale druge poruke koje nisu doprinosile slovenskom jedinstvu, ali zadatak ovog Foruma nije da ispravlja istorijske nepravde, već da se slovenske kulture zbližavaju, upoznaju, razmenjuju iskustva i dodatno utiču na međusobno obogaćivanje", naglasio je Vukosavljević i ukazao na značaj predstavljanja slovenskih kultura celom svetu.

Rihter je istakla da je osnovna ideja građenje mostova među slovenskim zemljama, kulturama i ustanovama, da se one zajedno predstave drugim delovima sveta.

"U zapadnoj Evropi ne znaju da mi govorimo različitim jezicima, da svaki od naših naroda ima svoj jezik i važno je da izgradimo mostove kako bismo se međusobno bolje upoznali i predstavili drugima. Važno je da im ispričamo svoje priče, da se čuje o našoj kulturi, našem nasleđu", istakla je Rihter.

Dva najvažnija projekta u okviru Foruma slovenskih kultura je nagrada "Živa" za nabolji slovenski muzej i edicija "100 slovenskih romana" u okviru koje su do sada objavljena dela 108 autora na devet jezika za više od 300 miliona Slovena.

Nagradu "Živa" 2014. godine dobila je Galerija Matice srpske iz Novog Sada, a Muzej istorije Jugoslavije 2015. godine dobio je specijalnu "Živa" nagradu za efikasno korišćenje resursa te su o značaju tog priznanja danas govorire direktorke pomenutih ustanova Tijana Palkovljević Bugarski i Neda Knežević, koja je kazala da ove godine za nagradu konkurišu Istorijski muzej Srbije i arheološki lokalitet Viminacijum.

Glavni urednik edicije "100 slovenskih romana" Gojko Božović rekao je da, kada su osnovali ediciju, želeli su da ona uspostavlja pokidane niti južnosloevsnog i uopšte slovenskog kulturnog i književnog kontinuiteta u savremenosti opterećenoj socijalnim, istorijskim i političkim izazovima prvog reda, da skreće pažnju na vredne romane pisane na nekom od slovenskih jezika u uskomešanom razdoblju posle pada Berlinskog zida i da, nasuprot svakoj komecrijalnoj histeriji, čini dostupnim temeljne vrednosti savremenog romana prepoznate u akrtuelnoj književno-kritičkoj recepciji.

On je naglasio da je to najveći međunarodni književni i kulturni projekat u koji je u protekle tri decenije uključena srpska ili neka druga slovenska književnost i da je supostavljeni dijalog samo osnova za dijalog sa širim evropskim i vanevropskim orkuženjem.

Piše:
Pošaljite komentar
Centar slovenskih kultura za Dan Narodne biblioteke Srbije

Centar slovenskih kultura za Dan Narodne biblioteke Srbije

28.02.2018. 08:32 08:36