Жири Позорја: Наградама се тешимо што нема новца и идеја

"Уз такав двоструки систем погрешних вредновања, једноставно долази се до договора како ћемо да расподељујемо награде: једном добијемо ми, па ћете онда ви, а могу понекад и они, ако су у нашем тиму. Битне су награде, битна је лажна слика о слави, али не и квалитет. У савременом српском друштву одустало се од снаге креативног духа, која води у узвишеност духовног постојања човека и добар део стваралаца није нажалост имао снаге да се одупре овом паду", навели су чланови жирија у саопштењу.

Предраг Мики Манојловић, Исидора Жебељан, Емина Елор, Никита Миливојевић и Александар Поповски кажу да можда у прошлогодишњој позоришној продукцији, заснованој на српским драмским текстовима, постоје и неке другачије представе, неки другачији, снагом индивидуалног, специфичног духовног стремљења настали искораци из стереотипа компромиса.

Ипак, уверени су да је селекција на Позорју показала да је "истински, суштински квалитет уметничког рада у позоришту у великој већини случајева недовољно близу оним уметничким принципима на којима је и ради којих је основано Стеријино позорје".

"Иако смо, наравно, свесни чињенице да је у овој селекцији представа било појединачних остварења које су се издвајала од других, пре свега због несаломивог талента те неколицине уметника, као и да је при реализацији свих представа уложен велики труд и рад, ми смо, због наше професионалне части и уметничког достојанства, као и због свести о општем алармантном стању у којем се налази савремена уметност у Србији, сматрали да је неопходно направити преседан, како бисмо својом одлуком указали на то да је ово последњи тренутак да се о проблему квалитета уметничких остварења, као и о суштини и смислу бављења уметношћу, започне отворен, искрен и истинит дијалог", стоји у саопштењу достављеном Танјугу.

Зато су, како наводе, одлучили да награде све учеснике овогодишњег фестивала за њихов труд и напор да одрже позоришну уметност у Србији, чак и под крајње неповољним околностима.

"Неки други жири, сачињен од људи који пристају на данас устаљен, по уметност погубан систем вредности, другачије би поступио и тиме испунио очекивања оних који су се наградама надали, чиме би, барем привидно али не задуго, све и даље било у реду. Међутим, наш уметнички рад, а тиме и уметнички и морални интегритет, обавезује нас да изговоримо истину", кажу чланови жирија и додају да својом одлуком нису желели да увреде своје колеге, ни верну публику, него само да укажу на њихова посвећеност професији и одговорност према уметности захтева да изговоре оно што сви знају или наслућују - "какво је царево ново одело".

Желели су, како даље наводе, да покрену важан и неопходан разговор у покушају да се нађу заједничка решења зарад остварења заједничког циља - борбе за праву, бескомпромисну уметност, достојну Стерије и оснивача Позорја.

"Као и у временима просперитета једног друштва, тако и у смутним, нејасним временима, уметник од себе треба да захтева непрестано уздизање духа сталним спровођењем потраге за новим истинским квалитетима, без обзира на спољне, вануметничке околности", истичу чланови жирија уверени да у Србији има оних који ће, "шав по шав, рукав по рукав, тог оронулог, измрцвареног, али бесмртног цара почети полако да облаче".

Жири у свом саопштењу примећује да сви годинама коментаришу лоше услове рада у култури, небригу друштва, недовољно новца, не преиспитујући при том тужне и мучне последице те небриге.

"Уметност је деценијама постепено тонула у блато све тежих, исцрпљујућих, понижавајућих избора и одлука, а из тога су проистицала све већа и дубља снижавања критеријума, које многи нажалост више и не доживљавају као проблематична", констатује жирији Стеријиног позорја.

"Присиљени да се уклапају у мутне, ускогруде и кратковиде закулисне игре институција културе и политике, а постепено одустајући од високих захтева свог позива, уметници су полако губили бит свога позива - губили су уметност. Последица недостатка новца, погрешних инвестиција у култури није ништа друго него губитак квалитета", примећује се даље у саопштењу.

Они оцењују да је, као и у сваком друштвеном уређењу, у којем облици политичке репресије (па макар и под плаштом такозване транзиције) постају обавезни и једини дозвољени начин функционисања, и у Србији сва токсичност свеопштег незадовољства (и оног изреченог и оног прећуткиваног) узела свој данак и у уметности.

"Током времена је постајало довољно или бити близу власти или бавити се политички коректним темама и узвикивати пароле које одређена групација левих или десних жели да чује, или насмејати публику баналним доскочицама, налик онима из јефтиних телевизијских програма, постало је довољно хвалити саме себе унижавањем и вређањем неког другог, док је квалитет наставио да тоне, а систем награда у култури, онако како је данас уврежен у Србији, почињао да даје лажну слику и још лажнију наду да су резултати уметника сјајни, јединствени и светски", навели су чланови жирија.