Вукосављевић: Без стратегије лутамо, са стратегијом мање

Поводом замерки на анонимност аутора Стратегије, Вукосављевић је за РТС рекао да су на изради њеног Нацрта радили људи из Министарства културе, министар, помоћници министра задужени за област културног наслеђа, финансија...

Затим су то директори наших установа културе и њихови сарадници, Завод за развој друштвеног развитка је значајно учествовао у томе, као запослени у многим установама културе чији је оснивац Министарство културе и информисања, напоменуо је Вукосављевић.

Упитан чиме је незадовољна независна културна сцена, министар је одговорио да је то углавном количина новца добијена на конкурсима. 

Независна културна сцена у класичном смислу обухвата неколико хиљада невладиних организација које за своју основну делатност имају област културе. Асоцијација која себе назива независном културном сценом обухвата нешто мање од 100 субјеката из те области, навео је он.

Истакао је међутим да финансирање из Министарства културе и информисања и рад Комисије тог министарства не зависи од тога “да ли сте независна културна сцена, невладина невладина организација, појединац или нека установа културе или институција“. 

Важно је, како је истакао, имати квалитетан пројекат. 

У оквиру те чињенице, само у сектору савременог стваралаштва ове године је финансирано 770 пројеката, од којих 285 припадају невладином сектору, напоменуо је министар указујући да су се примедбе на Стратегију углавном кретале у области пројектног финансирања, састава комисија, транспарентност и одлучивање...

Матерњи језик се не говори ни у Француској, ни у Енглеској, ни у Чилеу, ни у Белорусији, ни у Јапану. Нема превеликог инсистирања. Један врло мали део Стратегије се односи на неопходност заштите ћириличног писма које се све мање користи на јавном простору, и ми смо предложили неке мере у циљу већег коришћења нашег традиционалног писма, навео је министар.

Када је реч о српском језику, он је додао да се понуђена решења тичу се извесних речника и извесних обарања посусталих катедри српског језика у иностранству.

Упитан зашто нам је потребна Стратегија културе, Вукосаљевић је истакао да је култура један од основних елемената постојања једног друштва, државе или народа. 

Највећи број земаља и у Европској унији, па и другде у свету, имају своје Стратегије културног развоја. Зашто је битно? Поред осталог и зато да бисмо знали шта у наредних десет година финансирамо, колико држава мисли да финансира у области културе, шта треба саградити, шта поправити, шта унапредити. Без

Стратегије ми лутамо, са Стратегијом, надам се, много мање, закључио је министар.