УЗ ИЗЛОЖБУ АКВАРЕЛА БОШКА ВУКОЈЕВИЋА У МАЛОМ ЛИКОВНОМ САЛОНУ У граду-кутији

Има томе, ево, шест десетлећа када сам, као дечарац, искрадајући се из родитељског дома, док се хватао први мрак, осврћући се лево-десно, започињао разговор са светом невидљивим, чије сам присуство итекако осећао, слутећ да и у њему сви беспоретци по поретку некоме делују. Ти давни, рановечерњи, изласци, сада знам, омогућили су ми најнепосредније суочење с тамницом у коју смо пали и ми, у којој човек може да живи, ободрили ме да се, временом, не осврћем насумице, већ да поглед усмерим ка горе, ка уздарјима која долазе озго, из света херувима и серафима.