Стрип „Седам живота копца”: Трагом распусног краља и црвеног витеза осветника

Овај стрип у седам епизода, настајао током 1980-тих, биће представљен у две књиге (прва садржи почетне четири епизоде), тврдоукоричене и у пуном колору. „Седам живота Копца“ репрезентативан је стрип у најбољој традицији француско-белгијске стрип продукције која се сматра за врхунац квалитетног стрипа у Европи у другој половини XX века. Под њеним окриљем настала су безбројна успешна дела девете уметности, од “Астерикса” и “Крцка” до “Риђобрадог”, “Блуберија”, “Инкала”… Темељ целог замешатељства је политичка одлука послератне француске власти да потпомаже домаће стваралаштво на свим пољима како публика не би била “окупирана” америчком јефтином забавом; захваљући потпори државе (од умањења пореза до директних субвенција) не само да је очуван француски културни идентитет већ су многе уметничке форме доживеле неслућени узлет; на пољу стрипа то се огледало у бројним магазинима на чијим су страницама своје радове објављивали стари и новостасали ствараоци из Француске и околних земаља. Плодови овог потеза и данас су видљиви по броју и квалитету стрипова објављених у Француској односно у бројној публици те у етаблираности стрипа као уметничке форме којом се баве и академске институције.

Жуијаров реалистички цртеж јасних линија и тврдих сенки потпуно оживљава епоху, од блиставих сала двора преко прљавих улица градова до беде села; физионимије и мимика његових ликова упечатљиво су изражајне и, на моменте, гротескне. Кадрирање је функционално а монтажа динамична са честим уметањем мањих слика у веће.

„Седам живота Копца“ је историјски стрип смештен у прве деценије XVII века у Француску која је растрзана унутрашњим верским нетрпељивостима и сукобима односно притиснута претњама околних католичких држава. Краљ Анри ИВ ужива у распусном животу док је у непрестаним размирицама и сукобу са супругом Маријом Медичи; његов наследник је размажен и каприциозан дечак који би да што брже одрасте. Истог дана када се родио краљевски наследник рођена је и Аријана де Тропи, ћерка барона Ивона де Троила из Оверније; за њен невини живот њена мајка је жртвовала свој, а над њеним смрзнутим телом посвађала су се два брата јер је барон Ивон оптужио брата да је завео своју снаху. Оптужени брат одлази од кућа. Осам година касније Аријана присуствује сукобу тајанственог црвеног витеза, који заговара правду за осиромашене, и бахатог грофа Тибоа. Она, фасцинирана одметником, на сваки начин покушава да га нађе па му и помаже кад је у тешкој ситуацији. Истовремено, краљ наставља по старом док се око њега плету кобне завере које подстиче краљица…

Сценарио је писан у традицији класичних француских авантуристичких романа из XIX века, са мноштвом ликова, како историјских тако и измишљених, чији су интереси супротстављени и прете да, након ситних чарки, прерасту у отворене сукобе који ће главне актере стајати главе а државу великих криза. Односи у друштву пластично су представљени – беда сељака је огромна, њиховој обесправљености нема краја и зависи од осионости властеле која зарад остварења својих намера и каприца не преза ни од чега; двор распусно ужива у свим богатствима истовремено забављен сплеткарењима којим може елиминисати противнике и прибавити саби нове привилегије; професионални војници лаки су на потезању мача и у отимачинама од слабих, а исто тако се понашају и представници цркве. Тајанствених одметник и осветник подсећање је на принципе праведности али његова дела не могу битно да утичу на свеукупно стање у друштву. Но, да би идеал правде био задовољен на сцени се појављује слепа старица коју прати црни јарац а на рамену јој стоји сова. Она зна како се управља догађајима, одређује судбине актера ове драме и њеним предвиђањима нико не може да измакне. Овај мистичко-митолошки ниво приче даје потребну патина читавом замешатељству које се развија уверљиво и без већих падова (осим у случају појаве инквизитора-самураја).

Илија Бакић