Strip „Sedam života kopca”: Tragom raspusnog kralja i crvenog viteza osvetnika

Ovaj strip u sedam epizoda, nastajao tokom 1980-tih, biće predstavljen u dve knjige (prva sadrži početne četiri epizode), tvrdoukoričene i u punom koloru. „Sedam života Kopca“ reprezentativan je strip u najboljoj tradiciji francusko-belgijske strip produkcije koja se smatra za vrhunac kvalitetnog stripa u Evropi u drugoj polovini XX veka. Pod njenim okriljem nastala su bezbrojna uspešna dela devete umetnosti, od “Asteriksa” i “Krcka” do “Riđobradog”, “Bluberija”, “Inkala”… Temelj celog zamešateljstva je politička odluka posleratne francuske vlasti da potpomaže domaće stvaralaštvo na svim poljima kako publika ne bi bila “okupirana” američkom jeftinom zabavom; zahvaljući potpori države (od umanjenja poreza do direktnih subvencija) ne samo da je očuvan francuski kulturni identitet već su mnoge umetničke forme doživele neslućeni uzlet; na polju stripa to se ogledalo u brojnim magazinima na čijim su stranicama svoje radove objavljivali stari i novostasali stvaraoci iz Francuske i okolnih zemalja. Plodovi ovog poteza i danas su vidljivi po broju i kvalitetu stripova objavljenih u Francuskoj odnosno u brojnoj publici te u etabliranosti stripa kao umetničke forme kojom se bave i akademske institucije.

Žuijarov realistički crtež jasnih linija i tvrdih senki potpuno oživljava epohu, od blistavih sala dvora preko prljavih ulica gradova do bede sela; fizionimije i mimika njegovih likova upečatljivo su izražajne i, na momente, groteskne. Kadriranje je funkcionalno a montaža dinamična sa čestim umetanjem manjih slika u veće.

„Sedam života Kopca“ je istorijski strip smešten u prve decenije XVII veka u Francusku koja je rastrzana unutrašnjim verskim netrpeljivostima i sukobima odnosno pritisnuta pretnjama okolnih katoličkih država. Kralj Anri IV uživa u raspusnom životu dok je u neprestanim razmiricama i sukobu sa suprugom Marijom Mediči; njegov naslednik je razmažen i kapriciozan dečak koji bi da što brže odraste. Istog dana kada se rodio kraljevski naslednik rođena je i Arijana de Tropi, ćerka barona Ivona de Troila iz Overnije; za njen nevini život njena majka je žrtvovala svoj, a nad njenim smrznutim telom posvađala su se dva brata jer je baron Ivon optužio brata da je zaveo svoju snahu. Optuženi brat odlazi od kuća. Osam godina kasnije Arijana prisustvuje sukobu tajanstvenog crvenog viteza, koji zagovara pravdu za osiromašene, i bahatog grofa Tiboa. Ona, fascinirana odmetnikom, na svaki način pokušava da ga nađe pa mu i pomaže kad je u teškoj situaciji. Istovremeno, kralj nastavlja po starom dok se oko njega pletu kobne zavere koje podstiče kraljica…

Scenario je pisan u tradiciji klasičnih francuskih avanturističkih romana iz XIX veka, sa mnoštvom likova, kako istorijskih tako i izmišljenih, čiji su interesi suprotstavljeni i prete da, nakon sitnih čarki, prerastu u otvorene sukobe koji će glavne aktere stajati glave a državu velikih kriza. Odnosi u društvu plastično su predstavljeni – beda seljaka je ogromna, njihovoj obespravljenosti nema kraja i zavisi od osionosti vlastele koja zarad ostvarenja svojih namera i kaprica ne preza ni od čega; dvor raspusno uživa u svim bogatstvima istovremeno zabavljen spletkarenjima kojim može eliminisati protivnike i pribaviti sabi nove privilegije; profesionalni vojnici laki su na potezanju mača i u otimačinama od slabih, a isto tako se ponašaju i predstavnici crkve. Tajanstvenih odmetnik i osvetnik podsećanje je na principe pravednosti ali njegova dela ne mogu bitno da utiču na sveukupno stanje u društvu. No, da bi ideal pravde bio zadovoljen na sceni se pojavljuje slepa starica koju prati crni jarac a na ramenu joj stoji sova. Ona zna kako se upravlja događajima, određuje sudbine aktera ove drame i njenim predviđanjima niko ne može da izmakne. Ovaj mističko-mitološki nivo priče daje potrebnu patina čitavom zamešateljstvu koje se razvija uverljivo i bez većih padova (osim u slučaju pojave inkvizitora-samuraja).

Ilija Bakić