Сарита Вујковић: Разноврсна културна баштина Европе

Иако је реч о збирци која обухвата више од 360 уметничких дела за изложбу у Новом Саду је одабарано 40 дела 37 аутора из 17 европских земаља. Изложбу су приредиле др Лидија Мереник, професорка са катедре за историју модерне уметности Филозофског факултета у Београду и Жана Вукичевић, виша кустоскиња МСУРС које за изложена дела кажу да представљају праве бисере савремене уметности. О колекцији на којој би им позавидео сваки инострани музеј разговарамо са др Саритом Вујковић, директорком Музеја савремене умјетности Републике Српске.

Збирка иностраних уметничких дела Музеја савремене умјетности РС настала је на несвакидашњи начин у широкој акцији солидарности. Какав је био одзив уметника да управо својим делима помогну обнову Бања Луке погођену разорним земљотресом 1969?

- Формирање Збирке иностране умјетности везује се за „Акцију солидарности“, која је покренута након земљотреса у Бањој Луци 1969. као израз подршке настрадалом граду. Том приликом у Бању Луку је пристигло више од 750 уметничких дела са простора бивше Југославије, Европе и света, што је пружило темељ за оснивање наше институције, а чинило је и њен почетни фундус. Савез ликовних уметника Југославије (СЛУЈ) И Удружење ликовних  умјетника Босне и Херцеговине (УЛУБиХ) којима су тада председавали сликари Раденко Мишевић и Мерсад Бербер започели су озбиљну акцију прикупљања дела-поклона намењих тадашњој Умјетничкој галерији у Бањој Луци. Прва дела су стигла из Аустрије, Белгије, Бугарске, Француске, Индије, Ирака, Италије, Kamboyе, Мађарске, Мексика, Норвешке, СР Немачке, Швајцарске, Турске…

Други талас поклона одвијао се у период од 1970. до 1975. када влада СР Немачке откупљује и поклања врхунске луминокинетичке објекте представника групе ЗЕРО.

Збирка је обогаћена и поклонима са VII јесењег салона, значајне бијеналне манифестације покренуте 1962. у Бањој Луци, која је у свом седмом сазиву омогућила и И интернационални салон. Одржан је 1975, а окупио је велики број европских и светских сликара, графичара и вајара, првенствено аутора чије је стваралаштво везано за Париз, повезујући тако уметнике из Кине, Јапана и других крајева света са европским културним наслеђем. Захваљујући поклонима интернационалних учесника овог Јесењег салона који су се придружили “Акцији солидарности”, у колекцији Музеја сачувала су се њихова бројна дела.

Ова богата хетерогена збирка дела уметника из света била је фундус будућег музеја савременог стваралаштва у Бањалуци. На који начин је он конципиран?

- Музеј савремене умјетности Републике Српске поседује колекцију која обухвата око 1.700 уметничких дела и најрепрезентативнија је музејска колекција овог типа на простору Босне и Херцеговине. Већина дела која чине колекцију припада другој половини 20. века, док је током последње деценије политика попуњавања збирки Музеја усмерена ка савременим уметничким праксама насталим након 2000. године.

Основу за формирање колекције чинила су дела поклоњених у „Акцији солидарности“, а за даље проширивање музејског фундуса значајно је поменути откупе са југословенске ликовне манифестације Јесењи салон која је била бијеналног карактера, а одржавала се у Бањој Луци од 1962. до 1991. Одмах по оснивању 1971, Умјетничка галерија је преузела организацију Јесењег салона и новим професионалним приступом у наредним деценијама омогућила континуиран откуп дела значајнијих уметника из региона и света.

Преименовањем институције у Музеј савремене умјетности Републике Српске 2004. нова стратегија и приоритети деловања утицали су на промене у организацији фундуса. Његову првобитну поделу на Збирку босанскохерцеговачке уметности, Збирку југословенске уметности и Збирку стране уметности, засновану на параметрима географске одређености, заменила је савременија подела која у свом фокусу има уметничке медије као основну одредницу. Жеља нам је да се збирка Музеја савремене умјетности у наредном периоду увећа, додатним средствима за откуп која нам сада недостају и да откупна политика институције буде профилисана ка стварању нове збирке савремене уметности са делима најактуелнијих уметника на нашим просторима.

Део ваше изложбе приређене 2018. сада је у прилици да види и новосадска публика. Које бисте уметнике и уметничке правце, који су обележили европску сцену друге половине 20. века, посебно издвојили на овој поставци?

- Веома смо поносни да се у нашој збирци налазе дела значајних европских аутора чије је деловање обележило европску уметничку сцену друге половине ЏЏ века, а међу њима издвајају се: Ото Пине, Гинтер Икер и Хајнц Мак из групе „ЗЕРО“, Фриденсрајх Хундертвасер, Ханс Хартунг, Пјер Алешински, Стенли Вилијем Хајтер, Жан Месажије, Зао Ву–Ки, Јасе Табући, Антонино Вирдуцо, Гастоне Биђи, као и мађарска авангардна скупина ИПАРТЕРВ. Оно што би свакако издвојила са изложбе у Галерији Матице српске и препоручила новосадској публици да посебно обрате пажњу на радове уметника Хајнца Мака, Ота Пинеа и Гинтера Икера, који су чинили окосницу групе ЗЕРО. Они су били кључне фигуре овог уметничког покрета, који се од краја педесетих година ЏЏ века ширио у интернационалну уметничку мрежу, обухватајући велики број аутора и изазивајући револуцију у послератној уметности далеко изван граница Европе. За мање од једне деценије развили су се у један од најзначајнијих уметничких покрета 20. века, оставши до данас идејно упориште и инспирација генерацијама уметника.

Колики је изазов за будуће истраживаче оваква збирка која прати готово све водеће уметничке токове после 1945. и да ли су у плану неке нове тематске поставке које би афирмисале и дела која још нису представљена јавности?

- Наш примарни циљ у будућем периоду веже се за 2021. када ће ова институција напунити 50 година. Тим поводом жеља нам је да приредимо и за јавност отворимо нову сталну поставку која ће бити реализована на нов и занимљив начин када говоримо о музеологији. Верујем да ће ова поставка привући пажњу јавности јер ћемо кроз рад на нашој збирци додатно проучити и истражити дела која чувамо, пружајући публици могућност да на другачији и савременији начин перципира нашу баштину.

Н. Попов

Да ли су, по вашем мишљењу, акције солидарности обележје неког другог времена и колико је оваква врста подршке уметника могућа и данас?

- Чињеница је да су овакве акције биле обележје неких ранијих времена када се на колективни активизам и јавну подршку другачије гледало, понекад се чини да су такви начини солидарности данас готово немогући јер појединци више не осећају значај колективне подршке. Зато је важно да на овим старим примерима покажемо колико је солидарност као врлина важан елеменат европских вредности које нас повезују и чине делом ове велике хомогене заједнице.