Приче из Музеја Војводине у Новом Саду - Комплекс "Кулпин"

У згради бивше коњушнице, ковачнице и машинске радионице и магацину за хмељ крије се занимљива и неправедно запостављена изложба посвећена историји земљорадње на овим просторима.

Кустос Пољопривредног музеја у Кулпину Филип Форкапић с великим задовољством дочекује сваког посетиоца, али напомиње да аграрна историја мало кога занима, па чак ни студенте пољопривреде.

- Посебно су вредне погонске машине попут парне локомобиле. Ипак издвојио бих први модел југословенског трактора “Задругар Т – 08”, једини сачувани примерак у Србији – каже Форкапић додајући да је произвођен од 1951. до 1954. године и имао је бензински мотор од шест цилиндара, све док Индустрија мотора "Раковица" није 1954. на 1955. годину скопила уговор за производњу мотора на дизел погон.  - Произведено је 2.528 комада, а судећи по таблици примерак у Кулпину израђен је крајем 1952. или почетком 1953. године. ИМ "Раковица" га је дала Војвођанском друштву за пољопривредну технику како би био изложен на Новосадском пољопривредном сајму, а након завршетка манифестације је пребачен код нас у Кулпин.

Сачуван је и примерак тракотора “Хофхер Шранц Клејтон Шутлеворт”, која је важила за највећу фабрику пољопривредних машина у Аустроугарској.

- Та компанија је 1929. године основала малу радионицу у Новом Саду за склапање машина од делова који су доношени из Мађарске, док се изложбени салон налазио у згради која и данас постоји на углу Кисачке и Темеринске улице у Новом Сад, а изнад чијих улазиних врата је и даље сачуван симбол фабрике – открива Форкапић.

Међу машнама, потпуно непознатих за млађе, помало неугледан, налази се прави раритет – ручно прављена дворедна запрежна сејалица за кукуруз.

Изложба за два јубилеја

За наредну годину Музеј Војводине припрема велику изложбу поводом века постојања Новосадског сајма и 90 година Пољопривредног сајма. Како је најавио Филип Форкапић део поставке о историји пољопривреде ће бити у оквиру сајамског комплекса, а други у Музеју Војводине. С обзиром да збирка броји око 960 предмета који су изложени или се чувају у депоима поставка поводом два значајна јубилеја можда ће ипак заинтересовати грађане да се упуте пут Кулпина и да виде на које све начине су сељаци обрађивали плодну равницу.

- Сејалица је јединствена по томе што ју је 1965. године израдио самоуки бравар из села код Крушевца, а музеју је примерак поклонио његов син. Колико је био талентован мајстор говори податак да је израдио чак 500 комада који су коришћени у Србији и у Црној Гори – појашњава Форкапић. – Посетиоци не би смели заобићи ни ручни култиватор намењен за обраду малих површина, а на чијој ручици се налази натпис "Мејд ин УСА" (Чикаго). Значајан је по томе што га је власник набавио преко посебног програма техничке помоћи Америке Југославији након Другог светског рата.

За изградњу бившег магацина за хмељ, где је у приземљу приказана тематска изложба о кукурузу, на првом спрату поставка о биљној производњи, а на дугом о сточарству, коришћене су греде 20 метара дужине, израђене из једног комада, од дрвета донетог с Карпата.

- У приземљу је приказанао је како је кукуруз кроз Европу дошао до нашег подручја, његова ботаничка класификација, технологија производње, али и како та биљка инспирише уметнике и писце. На првом спрату посетиоци могу видети изложбе метли, дувана, лула, пшенице, кудеље, хмеља и пива, а на другом о свињарству, овчарству, говедарству и млекарству, где пажњу привлачи бутна кост младунчета мамута која је пронађена у Кулпину приликом копања канала и лобања пра говечета – набраја Форкапић.

Пољопривредни факултет из Новог Сада је конкурисао за потребе оснивања музеја што се и догодило 21. јануара 1993. године, када су сви музејски предмети, који су били у власништву Друштва за пољопривредну технику Војводине, пренети у Кулпин и уступљени Пољопривредном музеју. Наредних година је, уз помоћ Музеја Војводине и Факултета, настављена рестаурација објеката и поступна реализација сталне поставке. Од 2004. године Пољопривредни музеј се налази у саставу Музеја Војводине.

Силвиа Ковач