ОДОРА КНЕЗА ЛАЗАРА У ПУНОМ СЈАЈУ: Музeј СПЦ урадио 3D реконструкцију кнежеве одежде

Урађена реконструкција допушта да се сагледају недостајући делови одоре, као и детаљи који се иначе не могу видети „голим оком“. Најпре је фото-апаратом у високој резолуцији детаљно документована сама одора са свим детаљима, јер су унутрашња структура и техника ткања до данас биле непознате, а потом се приступило моделовању два модела: једног који одговара тренутној боји тканине и њених украса, и другог, који представља идеалну реконструкцију пурпурне боје и изгледа целовите одоре кнеза Лазара.

Уочи Видовдана 2023. године, представљамо вам тродимензионалну реконструкцију бесцен-блага српског народа и Српске Православне Цркве – свечану одору Светог Кнеза Лазара, која се чува у Музеју Српске Православне Цркве.

3Д модел одоре кнеза Лазара

Због шест векова дуге и узбудљиве историје овог осетљивог експоната, чим су се стекли услови, у Музеју Српске Православне Цркве у Београду отпочет је пројекат дигиталне реконструкције одоре кнеза Лазара, најпре за потребе књиге Српска средњовековна владарска и властеоска одећа, издање Музеја из 2020. године. Графичка реконструкција изведена у Музеју Српске Православне Цркве током 2020-2021. године показала је да је прави крој одоре кнеза Лазара контуш, како то сматра више истраживача. Под појмом контуш подразумева се широка хаљина која се носила у Моравској Србији, за време династија Лазаревића и Бранковића.

Сашивена је од шеснаест клинастих комада свиленог броката. Доњи делови тканине су шири, па је доњи сегмент звонаст, познат и као „готички крој“ хаљине. Одора је некада имала дуге рукаве, сужене до лаката. Дужина одоре је 142 цм. Има украсни вез, који прати најнижи део, тј. отвор око врата и крај рукава. Бордура је извезена златним концем.

Једна од најзначајнијих средњовековних реликвија српског народа чува се у Музеју Српске Православне Цркве. У питању је свечана одора Светог кнеза и великомученика Лазара Хребељановића који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године.

Нажалост, нису сачувани историјски извори из времена Косовске битке или непосредно после ње у којима се помиње свечана одора кнеза Лазара. Ипак, поуздано је доказано да је настала још за време његовог живота, и да ју је светитељ носио. У народном предању сачувало се веровање да је Свети кнез Лазар био обучен у ову одору када је погинуо на Косову, да су због тога на њој мрље од светитељеве крви и подеротине од шеснаест убодних рана.

Недавно спроведена архивска и теренска истраживања, као и употреба нових дигиталних технологија, донеле су нова научна сазнања у вези с овим предметом од изузетног националног и верског значаја, која  обогаћују узбудљиву историју ове одоре као реликвије. Она су резултирала новим закључцима, помоћу којих је, између осталог, пружена могућност да се сагледа техника ткања и веза тканине и упореде са сличним текстилним предметима из тог времена, до тога да се успело у томе да се уради и идеална реконструкција првобитног изгледа целовите одоре.

Извесно је да је Свети кнез Лазар одевен у најскупоценију одору коју је користио током живота за свечане прилике, и да су његове мошти годину дана после погибије пресвучене у ову златоткану порфиру да би у њој био сахрањен у гробној цркви у Раваници.

Покров за одсечену Лазареву главу

Мало је познато да је чувена Похвала монахиње Јефимије, која је изложена у Музеју Српске Православне Цркве, заправо покров за одсечену главу кнеза Лазара. Везена на црвеној атлас свили златним нитима, поред тога што представља прворазредан књижевни састав – Похвално слово – дело прве српске именом познате  песникиње, сведочи о вредном уздарју деспотице Јелене Мрњавчевић – монахиње Јефимије моштима Светог великомученика кнеза Лазара.

Свечана одора кнеза Лазара скинута је са моштију светитеља 4. децембра 1826. године, када је митрополит Стефан Стратимировић, у време игумана манастира Врдника Јосифа Михаиловића, пресвукао и пренео мошти из старог кивота у нови кивот, који је био направљен од дрвета чемпреса. Свечана одора је потом чувана у посебном кивоту, у припрати цркве манастира Врдника, како то у свом Опису Фрушке Горе 1854. године пише књижевница Милица Стојадиновић Српкиња: „У женској припрати, отвори нам отац Леонтије други ћивот, у ком су хаљине кнеза Лазара, у којима је он на Косову, последњег дана обучен био, и – живот свршио. Ај, како мора Србину при том погледу бити!“

Одора – Ткање

Одора кнеза Лазара је направљена од луксузне брокатне свиле из италијанског града Лука. Свилени материјал потиче из треће четвртине 14. века, пре 1389. године, када је Кнез Лазар посечен у Косовској бици. Свилу из италијанског града Луке носиле су папе и богата властела, а многи светитељи широм Европе били су сахрањивани у њој.

После пада Цариграда под Латине, Лука је први град у Евопи који је почео да производи свилу, рађену на специфичним разбојима. Свила из Луке постала је толико цењена, да је свила направљена ван овог града по узору на њу називана „цендата де Lucha”. Могућа путања ове богате златоткане свиле од Луке до двора кнеза Лазара је преко Дубровника, који је Светом кнезу плаћао порез и у текстилу. Материјал од којег је израђена одора припада класи Drappi д‘оро ет д‘ариенто, златоткане и свилене тканине која се зове лампас. Некада је са предње стране било нашивено четрдесетиједно дугме. Такође, постојало је и по девет дугмади дуж рукава. Свилена основа је извезена златним и свиленим концем. На одори су извезени мотиви адосираних пропетих лавова, птица и стилизованог цвећа. Сачувано дугме је израђено од сребрног и ланеног конца, са ливеним елементом на коме је као детаљ у емаљу изведен шлем са волујским роговима, мотив заступљен и на припрати манастира Хиландара, чији је кнез Лазар ктитор. Одора је првобитно била порфирна (црвена), а познато је да су на њој до половине 18. века били пришивени бисери. Бисери су поскидани, док је боја одоре данас избледела и добила беж основни тон.

Изглед одоре, са које су верници деценијама узимали фрагменте, 1854. године књижевница Милица Стојадиновић Српкиња описује овако: „Облик хаљине је скоро непознат, хаљина се цепа комад по део, који се од светих отаца манастира дају народу: један је дошао с болесним очима, и тражио мир да обрише очи, један да га носи увек са собом, једну тек тако, еле – од те важне хаљине само су предње сукње читаве!“

Конзервирана одора данас је изложена у сталној поставци Музеја Српске Православне Цркве у Београду, у четвртој просторији, малој и недовољној да би се на репрезентативан начин изложио овакава предмет и достојно испричала његова историја.