НОВИ САД - АПСОЛУТНА ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ Одскочна даска за класичну музику

Шест година касније, баш у овом месецу, јуну, фотографије које су обишле готово читаву јавност приказале су око 7.000 људи који су на Петроварадинској тврђави у Новом Саду слушали Девету Бетовенову симфонију. Истог дана prеthodnih osam симфонија изведено је у првој Градској концертној дворани. До тада је јединствени концерт класичне музике на отвореном "Корзо" одржан већ четири пута, највећа оперска дела изведена су под ведрим небом.

- Кад видимо само фотографије, рецимо, "Бетовен маратона", тај број публике је премашио сва моја очекивања - истиче ванредни професор виолончела на Академији уметности у Новом Саду Марко Милетић. - Ја не знам да ли је Егзит на неком концерту имао толико публике колико смо имали на Деветој Бетовеновој симфонији. То је заиста нешто што је за памћење, што је на понос Новог Сада и Новосађана.

Промене које су догађаје класичне музике извеле из до тада уобичајених оквира охрабриле су оркестре, ансамбле, уметнике и већ постојеће манифестације, попут "НЕО фестивала".

Фестивали који самостално примењују стечено искуство

Управо тај фестивал који се већ традиционално одржава у јуну у Новом Саду ове године најављује велике продукције на отвореном, врхунске концерте камерне музике са изузетним уметницима, концерте са децом и за децу, сарадњу домаћих и страних уметника, наступе младих музичара из новосадских музичких школа. Биће обележено и 35 година постојања оркестра "Камерата Нови Сад", који је баш у годинама припреме Европске престонице културе постао градски камерни оркестар. Више од три деценије прославиће 16. и 18. јуна на отвореном, уз врхунске музичаре Стефана Миленковића и Божа Врећа. Марко Милетић који води тај фестивал каже да је управо кроз године припреме за титулу ЕПК створена традиција на пољу класичне музике, на коју су Новосађани сада већ навикли.

- Тим сјајним продукцијама и великим улагањем, па и презентацијом самих догађаја значајно смо подигли ниво у односу на то шта се дешавало пре 2016. године - потврдио је Милетић, који је на пројекту „Нови Сад – Европска престоница културе“ био ангажован као кустос за класичну музику и из те перспективе коментарише да су за њега праксе које данас можемо да видимо на све стране, када фестивали настављају самостално да користе многа знања стечена prеthodnih година, најбоља ствар која остаје. - После године титуле оставили смо и врло тежак задатак да развијамо све, да и даље улажемо у сјајне извођаче и ансамбле, да продукционо не идемо испод онога што смо до сад урадили.

Виолиниста Стефан Миленковић, који ће на "НЕО фестивалу" ове године учествовати у оквиру пројекта "Кармина Бурана", једног од вероватно најпродаванијих у региону, сматра да су „одскочна даска“ у години титуле управо велики пројекти, који су класичну музику извели из зидова затворених простора и сви процеси који су се десили у позадини. Познати виолиниста уједно је и уметнички директор Градске концертне дворане, прве у историји Новог Сада.

Стефан Миленковић потврдио је став о томе да је титула Европске престонице културе прошле године апсолутно допринела ширењу публике, што је веома важно.

- Сви радимо на том одржавању интереса, приближавању класичне музика што већем броју људи, разноврсне и младе публике. Важно је схватити да је трендове потребно одржавати, покретати својом енергијом, покретати нове пројекте. То је процес, то није дестинација - поручује Стефан Миленковић.

- Цела прошла године је одлична одскочна даска која има своју инерцију, али мислим да треба неуморно радити на томе да се та инерција не изгуби - сматра Миленковић, који се у Србију вратио баш пред годину титуле и 2021. наступио на "Корзу" који се, у оквиру Калеидоскопа културе, одржава на једном од централних градских булевара и постао је традиција Новог Сада, стварајући једну нову публику већ у годинама припреме за титулу. - Мислим да је Нови Сад град који лако успева да задржи тај један дух који иде напред. То је једно сведочанство самом Новом Саду да је апсолутна престоница културе и да је у стању да изнесе не само један такав догађај, него универзум који траје целе године и који подразумева велику одговорност, организацију и ресурсе. То је херојски и успешно изнео на својим раменима. Мислим да је неопходно стварати и неговати публику, веома је битно да имамо велику понуду у класичној музици, велики дијапазон садржаја, форме и суштине, и да се, наравно, иде неким неконвенционалним рутама, да се ствари на које смо навикли раде на другачији начин или на другачијим местима. То апсолутно утиче на перцепцију истог догађаја, на осећај публике и доживљај. Нови Сад има управо то. Једну палету места на којима можемо уживати у културним и уметничким догађајима и самим тим стварати другачији организам публике са тим иновативним приступима.

Нове шансе за младе уметнике

Сала је имала своје ватрено крштење када се у пуном капацитету и пуним интензитетом укључила у програме ЕПК тако да је одговорила на сваки изазов који је био постављен.

Простор као што је Градска концертна дворана не постоји у Новом Саду, тако да мислим да она знатно употпуњује слику - наглашава Стефан Миленковић. - Ја сам веома задовољан и рекао бих да је тек ова година заправо прва у којој ми крећемо са својим радом. То је један процес који се развија, али мислим да идемо у добром правцу и сад је потребно само време. Пре свега су задовољни и људи, односно публика која долази на концерте и уметници који су свирали, а који су имали веома позитивне утиске о самој сали.

То потврђује и Марко Милетић, који сматра да је Градска концертна дворана изузетан ресурс.

- Ја морам да изразим дивљење и захвалности госпођи Радмили Ракин Мартиновић, директорки Музичке школе „Исидор Бајић“, јер сам упознат са њеним дугогодишњим напорима како би се то здање десило Новом Саду, у оквиру којег имамо Музичку и Балетску школу, и Градску концертну дворану - открива Милетић, додајући и чињеницу да је, такође, озбиљну промену направила мрежа културних станица, као један од најзначајнијих легата. - Нарочито је битно у овом тренутку истаћи важност таквих институција и таквог једног здања, у ком наша деца скупљају вредности да буду здраво ткиво једног друштва. Често добијамо коментаре од гостујућих уметника који су посетили то здање, да је реч о вероватно најмодернијој згради Музичке и Балетске школе и концертне дворане која је направљена у земљи, а вероватно и у региону. Управо је у културним станицама направљен један преокрет кад је реч о стварању нове публике и едукацији младих. Захваљујући Удружењу уметника "Високо Ц" и програму који до сада није виђен у читавом региону, управо је тамо створена најмлађа „оперска публика“.

Председник Удружења „Високо Ц“ Бранислав Цвијић сагласан је с чињеницом да је помак у развоју публике апсолутно направљен.

- Од оснивања нашег удружења, 2015. године, па до сада имали смо више од 1.500 извођења наших представа - истакао је Цвејић. - Оперске представе смо деци приказали на маштовит, а опет и приступачан, природан начин. Кроз интеракцију и едукацију о томе шта је то оперска представа, успели смо да ову узвишену уметност приближимо најмлађима и у великој мери утичемо на њихову свест о тој врсти музике. У прилог томе иде одзив публике у све већем броју при свакој нашој новој продукцији и уверени смо да ће се тако наставити и у будућности. Сви знамо за значај квалитетних програма, као и музике у најранијем добу детињства. Оперска музика је претеча свих каснијих музичких праваца. Људски глас је најкомплекснији инструмент којим уз одабрану мелодију и текст преносимо искрене емоције, које су од виталног значаја за развој најмлађих. Пошто је опера најкомплексније музичко-сценско дело јер обухвата више различитих уметности, сматрамо да њеним приказивањем у великој мери утичемо на развој музичког укуса и личности код деце, побољшавамо социјални аспект код њих и утичемо да постану темељ будућег уређеног друштва. Деца која су једном присуствовала нашој представи постала су редовна публика.

Нови Сад је продукционо способан

Ванредни професор виолончела на Академији уметности у Новом Саду Марко Милетић сматра да би све што је учињено требало највише да користи, пре свега, сцени, и ономе што остаје.

- Све што смо радили, требало је. Ту су и конкурси за уметнике за које се такође надам да ће опстати и оно што ипак сматрам најзначајнијим јесу нове навике и то знање везано за продукцију и презентацију самих догађаја, када је свако поље уметности у питању, а нарочито класична музика - каже Милетић. - Фестивали и домаће продукције добили су прилику да предложе копродукције и уметнике који ће да дођу и са њима нешто заједнички ураде, да се те сарадње наставе, не само на територији Србије и Новог Сада, већ и ван земље. Сматрао сам да у такве пројекте треба више уложити и више им пажње пружити него из иностранства куповати готове пројекте који одушеве публику и онда из овог града оду. Повезивање сцене и продукционих могућности које пружају културне станице, Дистрикт и упознавање људи у тим силним процесима управо су нешто што је велика корист за сцену. На крају, и сам осећај уметника и културних радника, који живе у продукционо способном граду, који је био Европска престоница културе, и то као први град изван Европске уније. Мислим да је то изузетна ствар која је допринела брисању неког осећаја да су уметници из великих европских градова инфериорнији, јер је сада повезаност и укљученост наших уметника, кад је реч о европској сцени, на значајно вишем нивоу.

Б. Павковић