Монографија о римокатоличким црквама Војводине у Будимпешти

Подсетимо, након вишегодишњег истраживања храмова СПЦ, које је на крају заокружено монографијом “Архитектура српских православних цркава 18. и 19. века у Бачкој”, др Ђукановић се посветила грађевинама друге конфесионалне групе, које су настале у периоду поновног просперитета ових простора после вековне окупације Отоманске царевине. Монографију “Архитектура римокатоличких цркава Војводине” је пре четири године објавио Покрајински завод за заштиту споменика културе, а сада је на иницијативу Националног савета мађарске националне мањине ова репрезентативна књига преведена и изашла је под окриљем „Форума” и, наравно Завода, као примарног издавача, с тим да је цео подухват финансиран средствима Владе Мађарске.

Нису, наравно, римокатоличке цркве у Војводини биле потпуно нетакнута тема, али су се њом prеthodni истраживачи углавном бавили парцијално, фокусирајући се на одређена подручја и конкретна места, на уже временске периоде или, најчешће, појединачне објекте... Насупрот томе, др Ђукановић је од самог почетка имала идеју да тај корпус храмова позиционира у односу на шири контекст и изградњу на централноевропском простору, посебно у Хабсбуршкој монархији у чијем је саставу било подручје данашње Војводине, али и у односу на утицаје који су долазили из јужне Немачке, Бохемије, Италије... и да у том контексту сагледа развој форме и облика и тако валоризује проучаване војвођанске храмове.

Овом студијом сам хтела да, осим представљања и анализе саме архитектуре, дам и критички осврт на место и вредност овдашњих грађевина у светлу опште изградње, али и архитектонских и стилских одлика сакралних објеката грађених у тих безмало два и по века. Из тог разлога обиман уводни део књиге тумачи друштвени, политички, културни... дискурс у коме су наведене богомоље настале. У многим местима, поготово у Банату, постоје цркве чији је капацитет већи од потреба у односу на број становника која та места уопште имају данас. Да би се схватило зашто је то тако, мора се размишљати о историјском контексту, односно шта се све дешавало на тој територији, у тим местима у одређеним временским раздобљима, какав је био њихов статус и развојни потенцијал у време изградње богомоља и који су историјски догађаји условили деградацију, па чак и замирање ових насеља.

Промоција ће, иначе, бити одржана у Мађарској кући наслеђа (Хунгариан Херитаге Хоусе), а о монографији ће, поред ауторке, говорити и директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Вапа, први човек „Форума” Габор Вираг, те у име рецензената академик Рудолф Клајн, професор историје архитектуре на Сент Иштван универзитету. Представљање књиге ће пратити и изложба под истим насловом - “Архитектура римокатоличких цркава Војводине од 1699. до 1939. године”, а чини је 11 плаката кроз које су представљена комплетна истраживања, на темељу којих је и настала монографија. Та истраживања су трајала пуних шест година, од чега је више од три године посвећено „прекопавању” архива и библиотека у чак шест земаља, док је на терену др Ђукановић проучавала понаособ сваки од укупно 243 сачувана сакрална објекта римокатоличке конфесије подигнуте на простору Војводине у посматраном периоду.

Било је занимљиво детектовати разлике између фактичког стања снимљеног ин ситу и оригиналних пројеката и прецизних трошковника сачуваних у бискупским и жупним архивама, Мађарском државном архиву, Архиву Војводине..., појашњава др Ђукановић.

Ипак, додаје наша саговорница, у првом плану је била анализа развоја просторног склопа, као и не мање важна анализа стилских карактеристика.

Јасно уочљив развој, од ранобарокних грађевина, каква је црква Св. Јураја у Петроварадину из 1701, преко зрелих и познобарокних решења, доминације класицизма, па све до романтичарске архитектуре, који доноси богатство просторних форми, и скоро типских неоготских облика позициониран је у односу на развојне токове у архитектури ширег, централноевропског простора, наводи др Ђукановић.

Истовремено, на изложби су акцентовани и детаљи који могу додатно бити занимљиви мађарској публици, односно који су то чувени мађарски архитекти радили на подручју Војводине. Тако је, рецимо, посебно указано на везу архитектуре цркава у Ечки и Зрењанину са објектима за које се извесно зна да су дело славног Миклоша Ибла, попут храма у Кечкемету. Управо такве и сличне конекције су у монографији отворене и сада могу послужити као основа за даља истраживања.

М. Стајић

Пројекат „Споменичко наслеђе данас” ДВП Продукција реализује уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе с верским заједницама...