In memoriam: Милан Кешељ, сликар
У родном Савином Селу у суботу је сахрањен сликар Милан Кешељ, једна од најособенијих фигура домаће, европске и глобалне ликовне сцене.
Током више од четири деценије, колико је био итекако видљив у свету уметности, реализовао је низ врхунских изложби добивши за своје стваралаштво мноштво награда и признања, не само у негдашњој Југославији, него и на међународној сцени. Уосталом, постао је члан Ацадемие Еуропеене дес Артс Франце и Цалифорниа Association оф Bay Ареа Артист, а својевремено је америчко држављанство добио као „Алиен оф extraordinary ability".
Ипак, Париз је тај који у уметничкој биографији Милана Кешеља има посебно место и важност. Јер, прва његова велика изложба изван граница тадашње државе одржана је 1984. године у париском Салонс де ла comtesse Виргиниа де Цастиглионе, Институт Цлаудерер. Тада су га француска штампа и критичари, описујући његове футуристичке и симболичке визије, рељефне структуре на плавој позадини, назвали весником 21. века.
На Деветом интернационалном фестивалу сликарства Цагнес Сур Мер додељена му је специјална награда међународног жирија. Ово признање је тим важније јер су на овом фестивалу награђивани и чувени Јесус Сото, Yaacov Агам, Pierre Alechinsky... Ипак, можда и највеће priznnjе Кешељ је добио када је уврштен у Енциклопедију савремене графике у свету, коју чини избор од 330 светских уметника – и где се нашао уз раме са Александером Калдером, Хенријем Муром, Виктором Вазарелијем и Жуаном Мироом.
Кешељеви радови данас се чувају у музејима и приватним колекцијама диљем Европе и САД. У последњих неколико година у жижу су дошла три његова пројекта. Најпре „Цртежи – Лувр 2008 / 2010”, који је финале доживео великом поставком у Галерији Матице српске 2011, када је, поред 12 дигиграфија (дигитални принтова) његових одабраних радова, изложено и 566 оригиналних цртежа насталих током дугих Кешељевих шетњи кроз пет миленијума историје уметности представљених у најпознатијем светском музеју. Овом изложбом Кешељ је заправо разграђивао колективну слику музејске вредности експоната из Лувра кроз ауторску интерпретацију.
Други пројекат под називом „Од Колумба до Била Гејтса” био је посвећен Сједињеним Америчким Дрзавама, и он је представљен 2013. године у галерији Поклон збирка Рајка Мамузића, док је трећи из прошле године „На таласима Теслиног ума - чудесни свет” у фокусу имао научника чија открића и данас задивљују свет. Тада је изложио 13 платна великог формата на која је, како је сам навео, уз помоћ телекс траке пренео Теслине мисли.
„У париском časopisu Echo ду 8 критичарка Ницоле Лесеин рекла је за моју уметност да је весник 21. века. Тада још није било тако очигледно да ће 21. век бити век Николе Тесле. И ево, сада, када цео свет постаје свестан Теслине величине, на неки необичан начин, такорећи судбински, моје идеје се уклапају у Теслин чудесни свети”, записао је Кешељ поводом ове изложбе.
У припреми је велика монографија посвећена његовом стваралаштву чији излазак из штампе, нажалост, није доживео.
Е. Н. Л.