Маја Гојковић отворила изложбу у Етнографском музеју

На изложби су представљене колекције обрамица (мотка за ношење терета) Етнографског музеја у Београду и Музеја Војводине.

Етнографски музеј чува наше културно наслеђе

Гојковић је истакла да јој причињава велико задовољство што отвара изложбу којом се обележава вредан јубилеј једног од најдуговечнијих музеја у Србији.

"Предмети из 18., 19. и 20. века који се овде чувају, аутентични су приказ културе и традиције нашег народа. Дајући идеју за оснивање музеја историјско-етнографске орјентације, велики Стојан Новаковић поставио је темеље куће која ће кроз истраживачки рад, сакупљање и документовање материјала приказати разноликост културе нашег народа, на свим просторима на којима живимо", напоменула је Гојковић.

Министарка је подсетила да су Из Србије на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа до сада уписани "Коло", "Породична слава", "Певање уз гусле" и "Злакуско лончарство".

"Предат је захтев за номинацију "Шљивовице" на Унескову листу, који је квалитетно припремљен и испуњава све захтеве ове организације, и за који очекујемо да ће за годину и по дана бити прихваћен, а у припреми су и друге", казала је Гојковић и додала да какве год биле глобалне околности оне не могу да измене прошлост нити могу да нам наметну заборав онога што смо били и што суштински јесмо.

"Богатство од више од 52.000 предмета сврстаних у 32 збирке Етнографског музеја, показатељ је разноврсности нашег културног наслеђа. Кроз накит, посуђе, играчке или народне ношње са етничких простора српског народа, можемо да сагледамо какав је био живот наших предака кроз векове и како су се мењале њихове животне навике", казала је Гојковић.

Како каже, данашња изложба за тему има обрамице, које данас у употреби срећемо само изузетно, у сеоским срединама.

"Као и већина предмета који су били неизоставни део сваког домаћинства, а израђени су од природних материјала, и обрамице имају уграђену естетску вредност. Та њихова лепота као да је служила да олакша тежак и напоран рад које су обављале углавном жене, вршећи своју тадашњу улогу у породици. Богатство и разноликост нашег културног наслеђа може се сагледати и на примеру теме ове изложбе" казала је Гојковић и додала да је најзначајнија колекција обрамица у нашој земљи смештена у Етнографском музеју, а друга по значају налази се у Музеју Војводине.

"Те колекције и друге збирке служе нам да освежимо наше колективно памћење и помогну нам у разумевању делова наше традиционалне културе који протоком времена полако нестају", казала је Гојковић.

Поставку слављеничке изложбе чини колекција обрамица престоничког Етнографског музеја, као и обрамице из Музеја Војводине.

"Обрамице, дрвене мотке лучног облика, на селу су у прошлости на раменима носиле жене, преносећи разне врсте терета - храну и воду за раднике у пољу, робу за пијачну продају и још много тога. Обрамице су чак имале улогу и у контакту са мистичним", објаснио је Марко Стојановић аутор изложбе и додао да се на основу материјала, разлика у облицима, закривљености лука, декорацијама и траговима употребе ових предмета, сазнаје доста о начину живота људи који су их користили, али и читавих заједница.

Директорка Тијана Чолак-Антић Поповић, подсетила је на историјат Етнографског музеја, који је основан 1901. године издвајањем Етнографског одељења из Народног музеја.

Од тада до данас Музеј прикупља и проучава музејске предмете, традиционалну материјалну културу, друштвене односе и породични живот, обичаје, веровања и народно стваралаштво, тумаче се обележја српске културе и обележја других етничких заједница које живе у суседству.

На отварању нове поставке јавности су се обратили и - председница Управног одбора Биљана Ђорђевић и музејски саветник Музеја Војводине, етнолог Богдан Шекарић.

Овом приликом реализована је и додела награде "Боривоје Дробњаковић" за животно дело а коју је добио Раденко Љубинковић.