ЈЕЗИКОМАНИЈА: Са Сремцем, не Сремцом
Писање неких имена, облика тих имена у неком падежу понекад нам задаје невоље.
Нешто од тога сад појашњавам: Да ли је Нови Сад „српска Атина” или „Српска Атина”? Правилно је Српска Атина.
Великим почетним словом пишу се симболички и фигуративни називи земаља и градова, неправа а обичајем устаљена имена држава и заједница: Дубровачка република, Млетачка република, Република Светог Влаха (Дубровник), Република Светог Марка (Млеци), Земља излазећег сунца (Јапан), Земља хиљаду језера (Финска), Острво (Велика Британија), Света земља (Палестина), Српска Света Гора (Фрушка гора), Вечни град (Рим), Град светлости (Париз), Северна Венеција (Санкт Петербург)...
СремцОМ или СремцЕМ? Пише се СремцЕМ.
Именице на -АЦ као Немац, Сремац, Буњевац, врабац, јемац, Подунавац, Скандинавац и сличне, с непостојаним А, имају наставак -ЕМ у инструменталу једнине: Немцем, Сремцем, Буњевцем, врапцем, јемцем, Подунавцем, Скандинавцем и слично.
МедведевИМ или МедведевОМ? Пише се и једно и друго.
Презимена на ОВ/ЕВ и ИН су по пореклу присвојни придеви. Иако су сад именице њихова веза са придевима није прекинута, па је допуштено мењати их и по именичкој и по придевској промени. У инструменталу могу имати ОМ (по именичкој промени) или ИМ (по придевској промени): ВасиљевОМ и ВасиљевИМ, АндрејевОМ и АндрејевИМ...
Н. Мирковић
