JEZIKOMANIJA: Sa Sremcem, ne Sremcom

Nešto od toga sad pojašnjavam: Da li je Novi Sad „srpska Atina” ili „Srpska Atina”? Pravilno je Srpska Atina.

Velikim početnim slovom pišu se simbolički i figurativni nazivi zemalja i gradova, neprava a običajem ustaljena imena država i zajednica: Dubrovačka republika, Mletačka republika, Republika Svetog Vlaha (Dubrovnik), Republika Svetog Marka (Mleci), Zemlja izlazećeg sunca (Japan),  Zemlja hiljadu jezera (Finska), Ostrvo (Velika Britanija), Sveta zemlja (Palestina), Srpska Sveta Gora (Fruška gora), Večni grad (Rim), Grad svetlosti (Pariz), Severna Venecija (Sankt Peterburg)...

SremcOM ili SremcEM? Piše se SremcEM.

Imenice na -AC kao Nemac, Sremac, Bunjevac, vrabac, jemac, Podunavac, Skandinavac i slične, s nepostojanim A, imaju nastavak -EM u instrumentalu jednine: Nemcem, Sremcem, Bunjevcem, vrapcem, jemcem, Podunavcem, Skandinavcem i slično.

MedvedevIM ili MedvedevOM? Piše se i jedno i drugo.

Prezimena na OV/EV i IN su po poreklu prisvojni pridevi. Iako su sad imenice njihova veza sa pridevima nije prekinuta, pa je dopušteno menjati ih i po imeničkoj i po pridevskoj promeni. U instrumentalu mogu imati OM (po imeničkoj promeni) ili IM (po pridevskoj promeni): VasiljevOM i VasiljevIM, AndrejevOM i AndrejevIM...

N. Mirković