Изложба Душана Тодоровића у Галерији АУНС

„Мој уметнички рад инспирисан је постулатима времена и функционисањем рачунара који се незајажљиво храни питањима и одговорима, односно огромном количином информација, за које наивно верујемо да су наша својина, а у суштини , када рачунар није у стању да нам их пружи, практично бивамо суочени са огромном празнинон у сопственом знању. Зато на већини рачунарске опреме стоји упозорење: This machine хас но браин, усе your own! Користећи овакве системе, који ослобађају наш мозак од памћења и сећања, као и нашу неспутану машту и усвојена знања, улазимо у свет виртуелних сензација уз краткотрајне бљескове нејасних асоцијација, а нашу меморију препуштамо забораву. Верујем да је улога уметности да буде свеопшти путоказ, опомена и суштинско освежење у уморним и суморним временима. Без ње би свет био свакако сиромашнији“, речи су професора Тодоровића.  

Душан Тодоровић је дипломирао (1972) и магистрирао (1974) на Сликарском одсеку Академије ликовних уметности у Београду. код професора  Ђорђа Бошана. На Академији уметности у Новом Саду прошао је кроз сва академска звања: асистент (1976-1981), доцент (1981-1986), ванредни професор (1986-1992) и на крају редовни професор (од 1992. до пензије). У периоду између 2004. и 2009. био је и декан АУНС. Први пут је самостално излагао 1979. у Београду, а затим је његова дела могла да види ликовна публика у бројним градовима у негдашњој Југославији и диљем света, од Лондона и Париза, до Будимпеште и Темишвара. Добитник је бројних ликовних и друштвених награда и признања, а његови радови се налазе у низу јавних и приватних колекција у земљи и иностранству.

Већ скоро педесет година стваралаштво Душана Тодоровића је пример оригиналне активности ангажованог интелектуалца и хуманисте, који свој став о савременом животу креативно обликује и  образлаже: „Ухватити дух времена као апстрактну димензију изван видљивог простора, и индивидуалним доживљајем забележити стварност – квалитет је врхунске тежње сваког уметника“... Пођеднако окренут класичном сликарском поступку и модерним технологијама, Тодоровић је, како сам каже „на клацкалици“ при употреби и једних и других средстава. Креативно се усклађују идеалиста и скептик, сањар и циник, мануелни градитељ и технички манипулант: “Живимо у компулсивним временима екрана и информација! Савремена технологија убрзала је све процесе живота. Наша знања се смањују, а одговоре на сва питања проналазимо у екрану. Виртуална стварност нас води изван опипљивог. У менталном миксеру помешани су прошлост, садашњост и будућност”…

Како о Тодоровићевом раду пише историчарка уметности Љиљана Слијепчевић, “уметникова еколошка свест сугерише страх од технолошке цивилизације, од мешања у токове Природе “. “Шта ће се десити са људском врстом? Завладао је технолошки систем електронске комуникације. У циклусу Музеј виртуелних имовина односно Виртуални пролазник, у простору rеady маде-а, рециклаже и редизајна, истоветне тамне фигуре (метафорични пиктограми) као силуетарне сподобе или клонови дириговано се крећу у задатим правцима без икакве узајамне корелације чиме, иза екрана, управља Човек из сенке…”, наводи Љиљана Слијепчевић. „То је свет виртуелних сензација у којима употреба блацк light-a доприноси надреалности визуелних ефеката… Стога, зависност од пренатрпаности екранима, телефонима и другим средствима савремене технике, доводи до шекспировске  дилеме: То бе ор то цлицк – this ис the question today”…

Управо ту дилему дочарава лумино ансамблаж “Фестумски скок”, излпожен у Галерији АУНС. Како појашњава сам аутор, модификована фигура скакача у воду са фреске из Феста (Крит, 460 год. пре н. е.) симболизује у његовом раду “ослобођење духа и тела антипод наше све веће зависности од екрана и електронике”. “Овај симболички скок кроз време минојског скакача можда нам пружа одговор на питање чувене Шекспирове фразе Бити или не бити? која у данашње време може да се формулише у Умети или кликнути! или  Умети или имати! Али у овом пројекту нага фигура скакача која пролази кроз електронске пределе екрана постаје симбол човекове тежње за слободом духа и тела у складу са природом око нас. Ослобођен креативан дух и машта уметника мења свет”, наводи аутор.

Изложба Душана Тодоровића у Галерији АУНС (Булевар Михајла Пупина 20) биће отворена само у току ове седмице, дакле до петка, 25. августа, и може се обићи између 14 и 21 сат. Важно је напоменути да је део “Музеја виртуелне реалности” професор Тодоровић поклонио Академији уметности И она ће бити део сталне изложбене поставке АУНС, када она, надамо се у скоријој будућности, буде формирана.

М. Стајић