Arhitektura i Novi Sad: Monumentalna zgrada Naučno-tehnološkog parka

Vremenom ovaj je prostor postao prava izložba na otvorenom sa eksponatima savremene domaće arhitekture u kojoj je svaki od objekata ne samo bio odraz programskih zahteva pojedinačnih fakulteta i inspiracije samih arhitekata; već i istinski graditeljski simbol svoga vremena. Poslednji u nizu objekata vezanih za kampus je nova zgrada naučno-tehnološkog parka, smešten na početku Fruškogorske ulice, čija je prva faza, okvirno jedna trećina objekta, nedavno okončana. Autori ovog impozantnog objekta su profesori Fakulteta za tehničke nauke – Departmenta za arhitekturu i urbanizam arhitekti Darko Reba, Radivoje Dinulović, Dragana Konstantinović i Miljana Zeković sa brojnim saradnicima zaduženim za pojedinačne segmente ovog složenog projekta.

U blizu trideset hiljada kvadrata nove zgrade, podeljene u dve celine, biće smešten naučno-tehnološki park, namenjen kompanijama iz sektora informativnih tehnologija, kao i naučno istraživački prostor za nastavno i naučno osoblje Fakulteta tehničkih nauka. To je  ujedno i najveći objekat u čitavom kampusu, usklađen sa potrebama tri hiljade budućih zaposlenih, ali i jedna od najznačajnijih građevinskih investicija na teritoriji grada. Sredstva od preko trinaest miliona evra obezbedila je Evropska investiciona banka dok je investitor Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Vlada AP Vojvodine.

Savremena „pametna i zelena” zgrada

Zgrada je nedavno useljena, dok se uređenje enterijera drugog dela objekta očekuje tokom godine i to po zahtevima i potrebama budućih korisnika. Novom zgradom Naučno-tehnološkog parka Novi Sad je dobio jednu od najsavremenijih “pametnih i zelenih zgrada” sasvim u duhu savremenih arhitektonskih trendova u svetu.

Atraktivna lokacija, na obodu kampusa i uglu dve prometne ulice i još jednom u najavi, obezbedila je arhitektima dovoljno prostora za smeštaj svih sadržaja ali i mogućnost da se ostvari monumentalni enterijer, koji se ne može porediti sa bilo čim prethodno izgrađenim u gradu, osim možda sa holovima palate Naftagasa. U stilu savremenih javnih enterijerskih rešenja autori su se odlučili za varijantu industrijske estetike sa impozantnim površinama od natur betona u kombinaciji sa plastičnim bojama i obiljem dnevne svetlosti. Svi prostori u prizemlju zajedno sa atrijumom i salama za predavanja i stručne skupove mogu se smatrati javnim pa će tako objekat popuniti prazninu u gradu kada je reč o toj vrsti javnih skupova. Masivna međuspratna konstrukcija od armiranog betona obezbedila je relativno brzu i efikasnu izgradnju, dok je fasadna opna osmišljena u vidu staklene zavese sa aluminijumskom podkonstrukcijom koja univerzalnim dizajnom odgovara održivoj eksplataciji objekta Ovo je takođe jedna od prvih “pametnih zgrada” u čiju su strukturu implementirani najsavremenija tehnička rešenja i složene komponente kontrole tehnike i elektronike unutar zgrade ali i vode računa o rasveti, grejanju, hlađenju, ventilaciji, nadzoru, kao i o složenim protivpožarnim sistemima. Epitet “zelene zgrade” obezbeđen je sistemom zelenih krovova na dve etaže koje će, kao kod Kurbizijea, predstavljati prave pete fasade. Ispod objekta, u prostranoj podzemnoj etaži, po konačnom okončanju gradnje, biće prostora za oko stotinu parking mesta.

Po rečima autora u koncepcijskom smislu fizička struktura objekta ima zadatak da na najbolji način podrži i obezbedi sve funkcionalno-tehnološke procese koji će se odvijati u objektu, kao i prostorne potrebe koje ovi procesi zahtevaju. Sa druge strane, bilo je potrebno da objekat svojim karakterom, arhitektonskim oblikovanjem i estetikom jasno odgovori na vremenski, prostorni i značenjski kontekst u kome nastaje.

Vladimir Mitrović