РЕДИТЕЉ СЛОБОДАН ШИЈАН У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ Дете мешавине популарне и високе културе
Сусрет са Слободаном Шијаном, редитељем култних филмова као што су „Ко то тамо пева“ и „Маратонци трче почасни круг“, приређен је у Музеју савремене уметности Војводине, испоставио се као ретка могућност да се овај филмски стваралац упозна и као свестрани уметник, који је пре режије завршио ликовну академију, да се подсети на генијалност онога што је као редитељ створио, али и чује више детаља о томе како је то снимао, и сарађивао са познатим глумцима.
Публика је имала прилику да га упозна и као занимљивог саговорника, честих духовитих опаски, али и јасних сећања која су чак и анегдотама давала слојевитију културолошку и уметничку слику одређеног тренутка.
Вече приређено прексиноћ у МСУВ, пре разговора са музејским саветником Небојшом Миленковићем, започело је пројекцијом Шијановог експерименталног филма „Јутро у ружичастом“ из 1971, који је однедавно део музејске колекције МСУВ. Разговор је потом са њим текао, како је и Небојша Миленковић најавио „онако како иде Шијанова уметничка каријера, коју би могли назвати многоструким уметничким идентитетима и симултаним кретањима у више уметничких праваца паралелних, при чему Шијан не прави разлику у приступу између својих експерименталних аматерских, професионалних филмова, и других свари у уметности“.
Шијан је говорио о свом уметничком деловању шездесетих и седамдесетих година 20. века, када је био део андерграунд сцене, о дружењу са Леонидом Шејком, и Томом Готовцем, „езотеричним филмским ствараоцем који је у исто време био обожавалац холивудског, забавног филма“, и та двојакост је одлучујуће утицала и на Шијана, који за себе каже да је „дете мешавине популарне културе и некакве високе културе“.
За студије режије одлучио се тек када је чуо да ће класу водити Живојин Павловић, захваљујући чијим филмовима је заволео домаћи филм, који до тада није много „готивио“. И тако је кренула филмска каријера овог првог редитеља који је постао члан САНУ.
Н. П-ј.