REDITELJ SLOBODAN ŠIJAN U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI VOJVODINE Dete mešavine popularne i visoke kulture
Susret sa Slobodanom Šijanom, rediteljem kultnih filmova kao što su „Ko to tamo peva“ i „Maratonci trče počasni krug“, priređen je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, ispostavio se kao retka mogućnost da se ovaj filmski stvaralac upozna i kao svestrani umetnik, koji je pre režije završio likovnu akademiju, da se podseti na genijalnost onoga što je kao reditelj stvorio, ali i čuje više detalja o tome kako je to snimao, i sarađivao sa poznatim glumcima.
Publika je imala priliku da ga upozna i kao zanimljivog sagovornika, čestih duhovitih opaski, ali i jasnih sećanja koja su čak i anegdotama davala slojevitiju kulturološku i umetničku sliku određenog trenutka.
Veče priređeno preksinoć u MSUV, pre razgovora sa muzejskim savetnikom Nebojšom Milenkovićem, započelo je projekcijom Šijanovog eksperimentalnog filma „Jutro u ružičastom“ iz 1971, koji je odnedavno deo muzejske kolekcije MSUV. Razgovor je potom sa njim tekao, kako je i Nebojša Milenković najavio „onako kako ide Šijanova umetnička karijera, koju bi mogli nazvati mnogostrukim umetničkim identitetima i simultanim kretanjima u više umetničkih pravaca paralelnih, pri čemu Šijan ne pravi razliku u pristupu između svojih eksperimentalnih amaterskih, profesionalnih filmova, i drugih svari u umetnosti“.
Šijan je govorio o svom umetničkom delovanju šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kada je bio deo andergraund scene, o druženju sa Leonidom Šejkom, i Tomom Gotovcem, „ezoteričnim filmskim stvaraocem koji je u isto vreme bio obožavalac holivudskog, zabavnog filma“, i ta dvojakost je odlučujuće uticala i na Šijana, koji za sebe kaže da je „dete mešavine popularne kulture i nekakve visoke kulture“.
Za studije režije odlučio se tek kada je čuo da će klasu voditi Živojin Pavlović, zahvaljujući čijim filmovima je zavoleo domaći film, koji do tada nije mnogo „gotivio“. I tako je krenula filmska karijera ovog prvog reditelja koji je postao član SANU.
N. P-j.