ИНТЕРВЈУ: МУРАД МЕРЗУКИ, КОРЕОГРАФ Освајање простора слободе

Свом истраживању хип-хопа, он додаје елементе циркуса, борилачких вештина, видео радова, али и живу музику. Своју прву трупу Акрорап, основао је 1989. године. Наставио је потом да развија јединствени бренд хип-хоп покрета док је истовремено истраживао друге жанрове са својим савременицима Мариз Деленте, Јожефом Нађом и Жан-Франсоаз Дурур. Његова актуелна трупа „Кафиг” је до сада, и то са изузетним успехом, два пута  наступила на Београдском фестивалу игре, са комадима „Бокс, бокс” и „Пиксел”, док је трећи сусрет заказан за 15. март следеће године, у оквиру 22. едиције БФИ, и то у Новом Саду, у Српском народном позоришту. 

У најстарији српски театар Мерзуки долази са представом „Зефир”. У рецензији најпрестижнијег француског часописа „Фигаро” наводи се да Мурад Мерзуки претвара уличну игру у позоришну уметност. 

Комад „Зефир“ истражује однос између игре и природних сила. Шта вас је инспирисало да прикажете покрет кроз борбу са ветром и слободу коју симболизује?

– Представа „Зефир“ има своје порекло у познатом такмичењу Vendée Globe, као наруџбина у којој смо морали да дочарамо елементе воде и ветра, карактеристичне за свет морнара. Инспирација за ову представу проистекла је из тог амбијента. Кроз представу испитујемо константну борбу и сукобе. Уметници или истраживачи, ми освајамо просторе слободе носећи своје снове и своју одлучност као пртљаг. Жеља нам је да се упустимо у авантуру и да поделимо несвакидашње искуство са што више људи.

Користите елементе различитих дисциплина од циркуса до ликовне уметности. Како тај мултидисциплинарни приступ помаже да обликујете уметнички израз?

– Уживам у повезивању различитих дисциплина јер ми то омогућава да дубље истражујем свој кореографски рукопис. Имам више опција када је реч о покрету и односу према телу. Одувек радим на тај начин, јер ми даје ширу стваралачку палету. Свиђа ми се идеја разбијања естетских граница, неограничавања стилова, и због тога сваки пут укључујем уметнике из различитих дисциплина.

Почели сте с хип-хоп сценом, а данас сте вешти у коришћењу и традиције, али и иновације у уметничкој игри?

– Хип-хоп ми је донео осећај спонтаности и друштвеног ангажмана. Кроз ову форму игре успео сам да развијем свој рад у окружењу које често није било лако и где хип-хоп није увек био прихваћен. Био је то прави изазов, али данас са великим задовољством посматрам како хип-хоп игра и даље мења и обликује свет кореографије. Током година сам научио како да балансирам ову уличну културу са институционалнијим естетикама. Сматрам да те сарадње и размене омогућавају различитим уметничким дисциплинама да се развијају и пружају нам прилику да једни друге посматрамо из нових перспектива у заједничком раду. То је снага хип-хопа: култура која је отворена и сви могу да се повежу са њом.

Ваша трупа је током година наступила у више 65 земаља. Како различите културе реагују на ваш уметнички израз и на који начин сусрет с публиком широм света мења Вашу уметност ?

– Представе које креирам намењене су широкој публици, било да су љубитељи игре или не, јер посвећујем велику пажњу визуелним и емотивним аспектима. Музика коју користим има универзални карактер, што мојим представама даје глобалну привлачност. Оне су добро прихваћене широм света због своје спонтаности и поетичности, која осваја публику. Верујем да успех долази из једноставног и непосредног приступа игри, где слике имају кључну улогу и лако преносе емоције. Такође, прилика да путујем и сусрећем се с различитим културама и уметницима обогаћује мој рад и проширује видике. Ти сусрети уносе свежину у моју свакодневницу и значајно су обликовали уметника који сам данас.

Какву специфичну енергију или инспирацију налазите у овдашњој публици?

– За нашу компанију посебно је значајно бити део Београдског фестивала игре, јер наступамо пред публиком која познаје и воли игру, која је заиста разуме и цени, публиком која је истовремено и захтевна и посвећена. БФИ окупља водеће светске компаније и велика је част делити сцену с другим уметницима највишег нивоа. Стога бих желео и да се захвалим тиму фестивала, који неуморно ради на томе да игра допре до што шире публике и буде што приступачнија. 

Мирослав Стајић