Затварање Новосадског џез фестивала уз Билија Кобама
На реду је и последње вече Новосадског џез фестивала. У Српском народном позоришту програм вечерас отвара бубњар Били Кобам, са бендом у којем свирају Михаел Мондесир (бас), Стив Хамилтон (клавијатуре), Камелиа Бен Носер (клавијатуре) и Емилио Гарсија (гитара).
Били Кобам је несумњиво највећа звезда Новосадског џез фестивала. У импресивној биографији је забележено да је још од свог пробоја, почетком седамдесетих, као оснивачки члан оркестра “Махавишну” моћним, сложеним стилом свирања имао велики утицај на токове џез и фјужн музике. Рођен у Панами, одрастао у Њујорку, а становник Швајцарске већ више од 25 година, Кобам и даље истражује, увек проширујући и продубљујући, следећи своје промишљање света, не само као мајсторски бубњар и перкусиониста, него и као композитор и педагог.
„Одувек сам сматрао да је тешко усредсредити се на један правац у музици, тако да сам се препустио томе да пројектујем своје идеје и мисли кроз музички калеидоскоп, од латино до рок и yеz музике“, рекао је Кобам.
Међу многим куриозитетима везаним за његову каријеру, Кобам је централни лик документарног филма култног режисера Мике Каурисмакија, под називом “Соник мирор”. Настанак филма датира из 2001, када је Каурисмаки дошао код чувеног бубњара са идејом да направи портрет његовог живота и времена. За Кобама, термин из наслова Каурисмакијевог филма (“звучна огледала”), означава: “Одраз звука који се одбија од свега што доживљавам, или свега што неко доживљава, у музици. То је скоро као параболична радио антена, где сви радио сигнали улазе, обрађују се, и враћају презентеру.“
„Музика ће свету рећи ко сте, на основу онога што презентујете и како га презентујете. Путем овог медија нема лагања“, рећи ће Кобам који је лета 2014. објавио ЦД живих снимака са славних турнеја посвећених 40 година од изласка његовог чувеног албума “Спектрум”, који се сматра за темеље џез-фјужн жанра.
Након Кобама, на Новосадском yеz фестивалу наступа Биг бенд РТС-а, са гостом саксофонистом Самјуелом Блазером. Рођен и одрастао у Швајцарској, Блазер је годинама живео у Њујорку пре него што се преселио у Берлин, где и данас живи. Од када је дебитовао 2007, албумом “Седмо небо” (“7th Хеавен”), Блазер се развио од стрејт хард бапера до иновативног свирача, композитора и бендлидера, чије су импровизационе способности хвалили медији широм света, наводи се у најави концерта.
Новосадски џез фестивал затвориће, не рачунајући џем сешн у бившј “Треми” СНП-а, трио Антониа Фараа, који чине још Мартин Гјаконовски (контрабас) и Владимир Костадиновић (бубањ).
„Не дешава ми се често да ме албум неког музичара тако изненади. Одушевио сам се када сам први пут чуо Антонија Фараоа на једном од његових новијих ЦД-а“, препорука је музчке легенде Хербија Ненкока. „Запањио сам се како сам дубоко у себи осетио овај албум. Било је тако много топлине, убедљивости и снаге у његовом свирању. Одмах ме је привукла његова хармонијска концепција, веселост његових свинг ритмова и свинг осећаја, и елеганција и генијалност његових мелодијских импровизацијских деоница. Антонио није само добар, него одличан пијаниста.“
И. Бурић