Успешан деби у Метрополитену

У биографији ове диригенткиње и композиторке, поред респектабилне и богате уметничке каријере коју је до сада остварила на музичкој сцени у Европи и Америци, за наше читаоце занимљив је податак да је у Новом Саду живела до 13. године, а затим се преселила у Марибор. Основне и магистарске студије клавира завршила је на Универзитету за музику у Грацу, мастер студије yеz музике на Универзитету у Индијани (САД), а докторирала је музикологију на Универзитету у Бечу. У Америку је прво отишла као Фулбрајтова стипендисткиња 2004. године, а у Њујорку живи од 2012.

„Еуридика” је нова опера младог америчког композитора Метјуа Окојна са којим је Даниела Кандилари већ радила на његовој првој опери “Crossing” 2017. на Музичкој академији у Бруклину. Већ тада јој се допао његов стил писања. Старогрчки мит о Орфеју испричан кроз Еуридикину перспективу, по либрету Саре Рул, Окојн је искористио за нову оперу. Премијера “Еуридике” је била фебруара 2020. у Лос Анђелесу као копродукција Лос Анђелес и Метрополитен опере. Сопран Ерин Морл пева насловну улогу уз баритона Џошуу Хопкинса као Орфеја.

По речима Даниеле Кандилари, Метју Окојн има велики дар за повезивање америчког музичког минимализма са романтиком и креирање богатих оркестарских боја: пет удараљки, клавир, две харфе и стандардна постава дувачких и гудачких инструмената.

- Опера је врло лирична са много ритмичких комплексности, тако да на моменте подсећа и на стил Друге Бечке школе. У исто време мислим да има и пуно паралела са раном музиком и гестама, које ту често налазимо. Карактер оца, који је додат још за време писања игре “Еуридика” по избору Саре Рул, је праћен мотивима које налазимо у Вагнеровим операма, па се то чује и у оркестралнима интермецима, који прате развој приче између Еуридике и њеног оца- каже наша саговорница.

Прошле године Даниела Кандилари је такође у Њујорку дириговала у пројекту “Мајка свих нас”, који је настао у сарадњи Џулијарда, Њујоршке филхармоније и Метрополитен музеја, и  захваљујући успеху те представе то јој је отворило врата Метрополитен опере која је велика прекретница за све ствараоце.

- Један од чланова Метрополитен опере је дошао на наше представе у Метрополитен музеј, где су видели и чули како радим. Позив за сарадњу је уследио у марту када смо сви већ некако имали осећај да ће представе бити могуће ови јесени- објашњава Даниела Кандилари.

Под диригентским вођством Даниеле Кандилари изведено је последњих сезона са великим успехом низ модерних опера, али и стандардни репертоар у неким од најпознатијих оперских кућа у Америци. При раду на сваком новом делу, како каже испуњавају је разговори са композитором и ансамблом, режијске и музичке пробе и заједничко проналажење музичког језика за ту продукцију. Комбинација музике нашег времена и романтике јој је посебно блиска. Једна од жеља јој је да представи што више музике наших композитора на местима где ради, и упозна публику и музички свет са нашом богатом музичком традицијом.

- Рад са младим и композиторима нашег времена ми је врло битан. Осим тога што нашу професију воде напред и стварају наш музички свет, мислим да додатно стварају и наше заједнице и изграђују наш свакидашњи живот - напомиње Даниела Кандилари. - Музика је један од основних начина комуникације и разумевања, и композитори нашег времена знају шта нам је потребно.   

Даниела Кандилари је захваљујући својој изузетној посвећености постигла још један велики успех- почетком овог месеца именована је за главног диригента за оперу на угледној Мусиц Academy оф the West u Санта Барбари у Калифорнији.

- Први пројект који радимо на Мусиц Academy оф the West ће овог лета бити опера “Евгеније Оњегин” за 75. годишњицу те установе. Веселим се раду са младим певачима и инструменталистима. Мусиц Academy има врло битну традицију у Америци, и част ми је да имам могућност да наставим ту традицију, и у исто време је изграђујем.

Нина Попов