РАДУЈЕМО СЕ БОЖИЋУ И ПРАВЉЕЊУ ЧЕСНИЦЕ! Сестре Гобовић откривају како прослављају Божић, а ево које обичаје преносе на своју децу

Овенчане су и орденом „Крст вожда Ђорђа Стратимировића” за изузетан допринос српској култури и награђене због пожртвованог истрајавања на вредностима светосавске духовности, верности и значајног доприноса очувању традиције Српске Војводине. Воде Дечји хор „Славујчићи” при Храму Светог Саве, преносећи своје дугогодишње искуство и љубав према изворној музици на малишане како у земљи, тако и у дијаспори. Њихова песма „Србија” је прошле године на манифестацији „Србија више од лепоте” проглашена за најлепшу песму о Републици Србији. До сада су објавиле пет албума, а од почетка каријере не одустају од традиционалне музике, која је њихов заштитни знак. На почетку интервјуа за Дневников ТВ магазин Марина и Марија Гобовић откривају колико је у време када је у тренду потпуно другачија музика тешко савременог човека приближити културном наслеђу које ово поднебље чува.

Марина: Сваки певач има избор којим ће се музичким правцем бавити. Битно је да се препознате у том жанру и да волите ту врсту музике. Нисмо се приклониле новокомпонованим трендовима, јер свака музика пронађе свој пут и публику. Ми приближавамо изворну музику овом времену, кроз модерне аранжмане и ритмовима данашњег времена. 

Марија: Ми смо се водиле срцем, када је музички жанр у питању. Изворна музика има неку посебну енергију, душу, изазива емоцију и драго нам је што имамо публику која такође воли ту врсту музике. Такође нам је драго што млади све више воле овај музички правац и препознају своје корене, а то најбоље осетимо на наступима, кроз позитивне коментаре наших интерпретација. У овом послу се не треба угледати на друге, него бити свој и оригиналан. У односу на друге интерпретаторе, нас две смо другачије, пре свега што смо близнакиње, певамо у дуету традиционалну изворну музику у новом стилу, прилагођену свим генерацијама.

Да ли је управо то што музику доносите у два гласа некада терет или увек ваша предност?

Марина: Певање у два гласа је дефинитивно огромна предност, јер музика, коју изводимо, добија пунији звук. Пуно је предности наше близаначке везаности. Првенствено то што никада нисте сами, што се увек можете ослонити на другу, што музика, коју изводимо звучи комплетније, што се консултујемо за све у животу. Обе смо велики перфекционисти, а по сензибилитету смо потпуно различите, па када снимамо нову песму или правимо репертоар за концерте, мишљена могу да нам се разликују. Али нађемо увек заједничко решење.

Марија: То што смо близнакиње и што певамо у два гласа, нам је помогло да се издвојимо и истакнемо наш таленат, јер је мало близаначких дуета, а пуно је певача. Такође нам је и у животу помагало, како на факултету, јер смо заједно спремале испите и излазиле да полажемо, тако и у музици, кроз многобројне наступе где смо се заједно припремале и увек имале једна другу. Марина је поменула да се разликујемо по сензибилитету и то је тачно. Ја више волим спорије песме, баладе, а Марина брже ритмове, уз трубе. Зато су наши концерти шаренолики - почнемо са неком духовном песмом, где публику ганемо емоцијом, а завршимо са брзом песмом, где сви играју заједно са нама. Публика воли ту нашу сличност, а различитост. Воле нашу искреност и енергију.

Многи извођачи неретко више придају значаја видео спотовима, а мање музици. Мислите ли да данас музика нужно мора да буде и визуелна како би привукла већу пажњу и имала целокупан концепт или се полако враћамо и слушалачкој култури? 

Марија: Када је овај посао у питању, визуелни идентитет је веома битан. Снимање видео спотова је у данашње време важно, јер се данас музика и слуша и гледа. Зато се ми трудимо да све нумере, које снимимо, екранизујемо. Тиме се дефинитивно привлачи пажња публике да ужива и у слици и у звуку. Оно што нам је посебно драго је то што се наше песме пуштају и на радио станицама, а ту је битан само звук, односно квалитет песме и слушалачка публика.

Шта је оно што из комерцијалне музике приватно волите да слушате и певате? Да ли бисте волели да направите неки „излет” у том смислу?

Марија: Нас две приватно волимо да слушамо многе жанрове, али смо се одлучиле да се бавимо овим музичким правцем, јер пре свега волимо ту музику, а и сматрамо да је она много важна, да се наши корени не забораве. Зато смо ми изворну музику прилагодиле данашњем времену, како бисмо младима приближиле ову врсту музике и комбинујемо је са пуно музичких жанрова.

Како ћете ове године прославити Божић у свом дому?

Марија: Нас две увек новогодишње и божићне празнике проводимо у кругу породице. Целе године имамо много наступа, како у земљи, тако и у иностранству, па су празници време, које је резервисано само за породицу. Породица је темељ живота. Нама је породица изузетно важна и на првом месту.

Марина: Потпуно се слажем са Маријом. Љубав према породици је највећи благослов живота. Одатле проистиче радост, задовољство, срећа и мотивација за напредак и успех кроз све сегменте живота. Много се радујемо Божићу, који ћемо сви заједно, породично, да проведемо.

Шта за вас, иначе, симболизује овај празник? 

Марија: Божић је најрадоснији хришћански празник, који симболизује љубав, породицу и слогу. Ми волимо традицију, што говори и музика којом се бавимо. Волимо наше обичаје, празнике и то преносимо на нашу децу, као што су наши родитељи пренели на нас. Нама је вера изузетно важна и поносне смо што водимо велики хор при Храму Светог Саве, учећи децу изворне, духовне и дечије песме. Сваке године око празника певамо божићне песме и деца им се веома радују.

Која вам је прва асоцијација на божићне празнике из вашег детињства и које обичаје ни данас не заобилазите на Бадње вече, а онда и сутрадан за Божић?

Марина: Прва асоцијација на божићне празнике нам је дефинитивно топлина дома, радост и љубав породице. Бадње вече проводимо код родитеља наших мужева, али бадњак се обавезно припреми у свакој кући. Божић увек прослављамо са нашим родитељима и најближима. Најважније нам је да смо тог дана сви заједно, на окупу, јер то и јесте суштина божићног празника. Обичај који сви волимо, а највише наша дечица је прављење чеснице и ишчекивање, ко ће извући новчић. Наравно да се дечица утркују ко ће први отићи код бабице и дедице, да буде положајник, а с обзиром да нам родитељи имају седморо унучића, од раног јутра, код Марије, наше сестре Ане и мене буде спремање и нестрпљење, ко ће од њих бити први. Много волимо Божић, као и наша дечица и учимо их да је љубав породице најважнија.

Владимир Бијелић