RADUJEMO SE BOŽIĆU I PRAVLJENJU ČESNICE! Sestre Gobović otkrivaju kako proslavljaju Božić, a evo koje običaje prenose na svoju decu

Ovenčane su i ordenom „Krst vožda Đorđa Stratimirovića” za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i nagrađene zbog požrtvovanog istrajavanja na vrednostima svetosavske duhovnosti, vernosti i značajnog doprinosa očuvanju tradicije Srpske Vojvodine. Vode Dečji hor „Slavujčići” pri Hramu Svetog Save, prenoseći svoje dugogodišnje iskustvo i ljubav prema izvornoj muzici na mališane kako u zemlji, tako i u dijaspori. Njihova pesma „Srbija” je prošle godine na manifestaciji „Srbija više od lepote” proglašena za najlepšu pesmu o Republici Srbiji. Do sada su objavile pet albuma, a od početka karijere ne odustaju od tradicionalne muzike, koja je njihov zaštitni znak. Na početku intervjua za Dnevnikov TV magazin Marina i Marija Gobović otkrivaju koliko je u vreme kada je u trendu potpuno drugačija muzika teško savremenog čoveka približiti kulturnom nasleđu koje ovo podneblje čuva.

Marina: Svaki pevač ima izbor kojim će se muzičkim pravcem baviti. Bitno je da se prepoznate u tom žanru i da volite tu vrstu muzike. Nismo se priklonile novokomponovanim trendovima, jer svaka muzika pronađe svoj put i publiku. Mi približavamo izvornu muziku ovom vremenu, kroz moderne aranžmane i ritmovima današnjeg vremena. 

Marija: Mi smo se vodile srcem, kada je muzički žanr u pitanju. Izvorna muzika ima neku posebnu energiju, dušu, izaziva emociju i drago nam je što imamo publiku koja takođe voli tu vrstu muzike. Takođe nam je drago što mladi sve više vole ovaj muzički pravac i prepoznaju svoje korene, a to najbolje osetimo na nastupima, kroz pozitivne komentare naših interpretacija. U ovom poslu se ne treba ugledati na druge, nego biti svoj i originalan. U odnosu na druge interpretatore, nas dve smo drugačije, pre svega što smo bliznakinje, pevamo u duetu tradicionalnu izvornu muziku u novom stilu, prilagođenu svim generacijama.

Da li je upravo to što muziku donosite u dva glasa nekada teret ili uvek vaša prednost?

Marina: Pevanje u dva glasa je definitivno ogromna prednost, jer muzika, koju izvodimo, dobija puniji zvuk. Puno je prednosti naše blizanačke vezanosti. Prvenstveno to što nikada niste sami, što se uvek možete osloniti na drugu, što muzika, koju izvodimo zvuči kompletnije, što se konsultujemo za sve u životu. Obe smo veliki perfekcionisti, a po senzibilitetu smo potpuno različite, pa kada snimamo novu pesmu ili pravimo repertoar za koncerte, mišljena mogu da nam se razlikuju. Ali nađemo uvek zajedničko rešenje.

Marija: To što smo bliznakinje i što pevamo u dva glasa, nam je pomoglo da se izdvojimo i istaknemo naš talenat, jer je malo blizanačkih dueta, a puno je pevača. Takođe nam je i u životu pomagalo, kako na fakultetu, jer smo zajedno spremale ispite i izlazile da polažemo, tako i u muzici, kroz mnogobrojne nastupe gde smo se zajedno pripremale i uvek imale jedna drugu. Marina je pomenula da se razlikujemo po senzibilitetu i to je tačno. Ja više volim sporije pesme, balade, a Marina brže ritmove, uz trube. Zato su naši koncerti šarenoliki - počnemo sa nekom duhovnom pesmom, gde publiku ganemo emocijom, a završimo sa brzom pesmom, gde svi igraju zajedno sa nama. Publika voli tu našu sličnost, a različitost. Vole našu iskrenost i energiju.

Mnogi izvođači neretko više pridaju značaja video spotovima, a manje muzici. Mislite li da danas muzika nužno mora da bude i vizuelna kako bi privukla veću pažnju i imala celokupan koncept ili se polako vraćamo i slušalačkoj kulturi? 

Marija: Kada je ovaj posao u pitanju, vizuelni identitet je veoma bitan. Snimanje video spotova je u današnje vreme važno, jer se danas muzika i sluša i gleda. Zato se mi trudimo da sve numere, koje snimimo, ekranizujemo. Time se definitivno privlači pažnja publike da uživa i u slici i u zvuku. Ono što nam je posebno drago je to što se naše pesme puštaju i na radio stanicama, a tu je bitan samo zvuk, odnosno kvalitet pesme i slušalačka publika.

Šta je ono što iz komercijalne muzike privatno volite da slušate i pevate? Da li biste voleli da napravite neki „izlet” u tom smislu?

Marija: Nas dve privatno volimo da slušamo mnoge žanrove, ali smo se odlučile da se bavimo ovim muzičkim pravcem, jer pre svega volimo tu muziku, a i smatramo da je ona mnogo važna, da se naši koreni ne zaborave. Zato smo mi izvornu muziku prilagodile današnjem vremenu, kako bismo mladima približile ovu vrstu muzike i kombinujemo je sa puno muzičkih žanrova.

Kako ćete ove godine proslaviti Božić u svom domu?

Marija: Nas dve uvek novogodišnje i božićne praznike provodimo u krugu porodice. Cele godine imamo mnogo nastupa, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, pa su praznici vreme, koje je rezervisano samo za porodicu. Porodica je temelj života. Nama je porodica izuzetno važna i na prvom mestu.

Marina: Potpuno se slažem sa Marijom. Ljubav prema porodici je najveći blagoslov života. Odatle proističe radost, zadovoljstvo, sreća i motivacija za napredak i uspeh kroz sve segmente života. Mnogo se radujemo Božiću, koji ćemo svi zajedno, porodično, da provedemo.

Šta za vas, inače, simbolizuje ovaj praznik? 

Marija: Božić je najradosniji hrišćanski praznik, koji simbolizuje ljubav, porodicu i slogu. Mi volimo tradiciju, što govori i muzika kojom se bavimo. Volimo naše običaje, praznike i to prenosimo na našu decu, kao što su naši roditelji preneli na nas. Nama je vera izuzetno važna i ponosne smo što vodimo veliki hor pri Hramu Svetog Save, učeći decu izvorne, duhovne i dečije pesme. Svake godine oko praznika pevamo božićne pesme i deca im se veoma raduju.

Koja vam je prva asocijacija na božićne praznike iz vašeg detinjstva i koje običaje ni danas ne zaobilazite na Badnje veče, a onda i sutradan za Božić?

Marina: Prva asocijacija na božićne praznike nam je definitivno toplina doma, radost i ljubav porodice. Badnje veče provodimo kod roditelja naših muževa, ali badnjak se obavezno pripremi u svakoj kući. Božić uvek proslavljamo sa našim roditeljima i najbližima. Najvažnije nam je da smo tog dana svi zajedno, na okupu, jer to i jeste suština božićnog praznika. Običaj koji svi volimo, a najviše naša dečica je pravljenje česnice i iščekivanje, ko će izvući novčić. Naravno da se dečica utrkuju ko će prvi otići kod babice i dedice, da bude položajnik, a s obzirom da nam roditelji imaju sedmoro unučića, od ranog jutra, kod Marije, naše sestre Ane i mene bude spremanje i nestrpljenje, ko će od njih biti prvi. Mnogo volimo Božić, kao i naša dečica i učimo ih da je ljubav porodice najvažnija.

Vladimir Bijelić