И традиција је део европских културних вредности

У програму је учествовало једанаест ансамбала са територије Војводине, један из Београда и Дечји Хор Црквене општине новосадске, који је имао част да први наступи. Овај спектакуларан догађај успео је да окупи велики број младих људи који у ери интернета и електронских медија још увек негују традиционалне вредности. Фестивал се већ девет година одржава у новембру поводом обележавања дана уједињења Војводине и Краљевине Србије 1918. године, па је у том духу Дечји хор извео композиције „Ово је Србија“ Николе Грбића и „Суза Косова“ Жељка Самарџића Панонца.

На програму фестивала су се потом нашли традиционални плесови са простора Војводине (Банат, словачки плесови из Гложана, шокачки плесови из Бачке), Славоније, југоисточне (Босилеградско Крајиште) и централне Србије (Шумадија, Гружа, Рудник). Будући да фестивал није такмичарског карактера, није било притиска уобичајеног када се ансамбли надмећу за награде, те је и публика могла да осети ту позитивну опуштеност извођача уживајући у њиховим песмама, плесу и музици. По креативној осмишљености, посебно су се истакле „Игре из Славоније” (кореограф Саша Богуновић, музички аранжман Здравко Ранисављевић) у извођењу КУД-а „Коста Абрашевић“ из Бачке Паланке и „Шокачке игре из Бачке” (кореограф Драгомира Вуковића Кљаца, музички аранжман Мирослав Силашки) коју је извео КУД „Ђидо“ из Бечеја.

Специфичан наступ имао је АКУД „Жикица Јовановић Шпанац“ из Београда. Они су се представили кореографијом Милорада Лонића у музичком аранжману Сабо Ивана под називом „Грк Зорба“, несвакидашњим фолклорно-сценским делом инспирисаним музиком Микиса Теодоракиса из истоименог филма. Потребно је напоменути да је у реализацији ове КНИ фолклор коришћен само као испирација, а не као дословно реинтерпретирање традиционалних образаца покрета Грчке. Самим тим је начин плесања овог ансамбла био потпуно другачији од осталих, пленио је балетском елеганцијом и рафинираним покретима на шта је утицао и темперамент грчке музике.

Поред ове нумере, одушевљење публике је изазвао и заједнички наступ чланова дечјег ансамбла „Вила“ из Новог Сада и КУД-а „Митрополит Стефан Стратимировић“ из Кулпина који су представили плесове из Груже. Ова нумера је окупила и највећи број извођача, приближно педесет. Приказивање традиционалних плесова на сцени захтева и одређену дозу глуме, а у томе се највише истакло АДЗНМ „Гусле“ из Кикинде. Они су кореографијом Игора Попова и музичким аранжманом Зорана Петровића под називом „Равним Банатом“ дочарали публици амбијент живота и игранке на салашу. Мушки извођачи овог ансамбла изазвали су овације у публици када су показали своје импресивне плесне способности. Свежину је Гала концерту донела и кореографија Јарослава Кришке у музичком аранжману Струхар Растислава у извођењу КПД „Једнота“ из Гложана. Извођачи су привукли пажњу гестовима, променом тзв. кореографских слика и одличном синхронизацијом са музичком пратњом.

Изненађење вечери је уследило када је публика, мислећи да је концерт после трочасовног извођења завршен, почела да устаје са својих места али их је зауставио звук који је допирао из трогласних (банатских) гајди Вање Илијева. Он је својим музицирањем позвао све учеснике да заједно изведу мало коло, а убрзо им се и публика придружила. Имајући у виду да је фестивал окупио око 800 извођача, нужно је похвалити организаторе из Ансамбла „Вила“ СКУД „Железничар“ и упутити им речи подршке да истрају у свом ангажману. Похвалу свакако заслужује и Град Нови Сад који је препознао потребу одржавања догађаја који негују народно стваралаштво. Манифестације овог типа и квалитета у оквиру којих се у најафирмативнијем светлу истиче нематеријално културно наслеђе Војводине треба још више развити посебно због тога што ће Нови Сад бити Европска престоница културе 2021. године. А Фестивал златних ансамбала Војводине је доказ да Нови Сад ту титулу заслужује.

Наташа Француски