ДУНАВСКИ СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР ЗАТВОРИО ФЕСТИВАЛ НЕО Кроз Сунчев систем и „Планете” Густава Холста

На седам концерата вокалне и камерне музике, на којима су уметници из читавог света интерпретирали неке од најпознатијих и најзахтевнијих партитура историје музике, спајали су се фолклорни жанрови са класиком и џезом. Врхунац фестивала представљало је - његово затварање, на којем су изведене чувене Планете Густава Холста, уз видео пројекцију сунчевог система и уметничког виђења божанстава чија имена планете носе. Овај музички спектакл какав се ретко доживљава и у светским метрополама, извео је новоосновани Дунавски симфонијски оркестар под диригентском палицом маестра Максима Ризанова. Иницијативу за његово оснивање покренули су камерни ансамбли Камерата Нови Сад и Гудачи светог Ђорђа, са идејом да се споје музичари подунавских држава. Међутим, у оркестру од преко стотину свирача нашли су се и уметници који су ранијих дана наступали на НЕО фестивалу као солисти или у различитим саставима, па је тако Дунавски симфонијски оркестар био место сусрета музичара из читавог света.

На репертоару је била оркестарска свита Планете британског композитора Густава Холста, дело из друге деценије 20. века. Ослоњен донекле на карактере божанстава по којима су планете соларног система назване, овај грандиозни симфонијски опус отворен је драматичним остинатом гудача у ставу Марс. Следила је Венера, по многима „најфинија евокација мира у музици“ са небески чистим солима хорне, флауте, обое, челесте на осцилирајућим акордима гудача. Живахном и разиграном ставу Меркур следио је Јупитер – планета радости, разиграни став у којем је композитор настојао музиком да ослика виталност која се везује за божанство по којем је названо ово небеско тело. Потпуни контраст дат је кроз Сатурн, планету старости, Холстов омиљен став, у којем су на крају доминирали тромбони у застрашујућем климаксу. На плесни Уран настављао се завршни став, Нептун, чији су последњи тактови нестали у ванземаљски оствареној интерпретацији женских гласова из Новосадском камерног хора, у процесији која се пратила на самој сцени. Маестро Максим Ризанов, млади диригент из Велике Британије, водио је Дунавски ансамбл фантастично припремљен, са дивним, шармантим гестовима, на тренутке шаљивим, али неприкосновено сигурно и моћно. Хорске гласове је као и увек посвећено припремио Божидар Црњански.

На крају треба истаћи најзаслужнијег не само за овај спектакл којим је обележено 150 година од рођења великог британског композитора, већ и за целокупну организацију фестивала НЕО – Марка Милетића, уметничког директора овог музичког окупљања и вођу Камерате Нови Сад. Без енергије и визије коју овај уметник има, не би било НЕО фестивала, беспрекорно организованих концерата, беспрекорног озвучења сваког појединачног инструмента оркестра какво у граду нисмо деценијама чули, занимљивих видео ефеката на зидинама Катедрале... Стога чекамо с нестрпљењем Фестивал НЕО 2025.

И. Проданов