DUNAVSKI SIMFONIJSKI ORKESTAR ZATVORIO FESTIVAL NEO Kroz Sunčev sistem i „Planete” Gustava Holsta

Na sedam koncerata vokalne i kamerne muzike, na kojima su umetnici iz čitavog sveta interpretirali neke od najpoznatijih i najzahtevnijih partitura istorije muzike, spajali su se folklorni žanrovi sa klasikom i džezom. Vrhunac festivala predstavljalo je - njegovo zatvaranje, na kojem su izvedene čuvene Planete Gustava Holsta, uz video projekciju sunčevog sistema i umetničkog viđenja božanstava čija imena planete nose. Ovaj muzički spektakl kakav se retko doživljava i u svetskim metropolama, izveo je novoosnovani Dunavski simfonijski orkestar pod dirigentskom palicom maestra Maksima Rizanova. Inicijativu za njegovo osnivanje pokrenuli su kamerni ansambli Kamerata Novi Sad i Gudači svetog Đorđa, sa idejom da se spoje muzičari podunavskih država. Međutim, u orkestru od preko stotinu svirača našli su se i umetnici koji su ranijih dana nastupali na NEO festivalu kao solisti ili u različitim sastavima, pa je tako Dunavski simfonijski orkestar bio mesto susreta muzičara iz čitavog sveta.

Na repertoaru je bila orkestarska svita Planete britanskog kompozitora Gustava Holsta, delo iz druge decenije 20. veka. Oslonjen donekle na karaktere božanstava po kojima su planete solarnog sistema nazvane, ovaj grandiozni simfonijski opus otvoren je dramatičnim ostinatom gudača u stavu Mars. Sledila je Venera, po mnogima „najfinija evokacija mira u muzici“ sa nebeski čistim solima horne, flaute, oboe, čeleste na oscilirajućim akordima gudača. Živahnom i razigranom stavu Merkur sledio je Jupiter – planeta radosti, razigrani stav u kojem je kompozitor nastojao muzikom da oslika vitalnost koja se vezuje za božanstvo po kojem je nazvano ovo nebesko telo. Potpuni kontrast dat je kroz Saturn, planetu starosti, Holstov omiljen stav, u kojem su na kraju dominirali tromboni u zastrašujućem klimaksu. Na plesni Uran nastavljao se završni stav, Neptun, čiji su poslednji taktovi nestali u vanzemaljski ostvarenoj interpretaciji ženskih glasova iz Novosadskom kamernog hora, u procesiji koja se pratila na samoj sceni. Maestro Maksim Rizanov, mladi dirigent iz Velike Britanije, vodio je Dunavski ansambl fantastično pripremljen, sa divnim, šarmantim gestovima, na trenutke šaljivim, ali neprikosnoveno sigurno i moćno. Horske glasove je kao i uvek posvećeno pripremio Božidar Crnjanski.

Na kraju treba istaći najzaslužnijeg ne samo za ovaj spektakl kojim je obeleženo 150 godina od rođenja velikog britanskog kompozitora, već i za celokupnu organizaciju festivala NEO – Marka Miletića, umetničkog direktora ovog muzičkog okupljanja i vođu Kamerate Novi Sad. Bez energije i vizije koju ovaj umetnik ima, ne bi bilo NEO festivala, besprekorno organizovanih koncerata, besprekornog ozvučenja svakog pojedinačnog instrumenta orkestra kakvo u gradu nismo decenijama čuli, zanimljivih video efekata na zidinama Katedrale... Stoga čekamo s nestrpljenjem Festival NEO 2025.

I. Prodanov