„Дневник” у Врању на фестивалу Piano Summer
Четврти по реду Летњи пијанистички фестивал (Пиано Summer) ће током 18 августовских дана окупити изузетне извођаче светске концертне сцене и музичке ствараоце, музикологе, угледне педагоге, студенте и ученике, те бројне поштоваоце уметничке музике, поново наилазећи на изванредан одзив средине и сваковрсну подршку државних и градских институција.
И ове године Дом Војске Србије у Врању отворио је све своје просторе за рад мајсторских радионица, предавања и вежбање, као и дивну велику дворану за вечерње, одлично посећене солистичке и камерне концерте.
На свечаност отварања бројни посетиоци били су привучени и именом и харизматичношћу Наталије Гутман, једне од највећих уметница на виолончелу нашег времена (с врхунцем каријере у последњим деценијама 20. века) која је свирала у трију с виолинистом Свјатославом Морозовим и пијанистом Димитријем Виником. Истина је да је славна виолончелисткиња душа и инспиративни подстрекач овог клавирског трија, али су његове ватрене и праве вође, у ствари, ови музичари страственог виолинско - клавирског дуа, што се показало у узбудљивом, веома драматизовном тумачењу Сонате за клавир и виолину у це-молу Едварда Грига, управо сажижуће, узвитлане енергије, вибрантног гудачког тона и укупне заносне и носиве звучности.
Друго вече окренуло се основној програмској одредници манифестације, клавирској музици, када се правим фестивалским програмом, први пут у Србији представила врхунска турска пијанисткиња Гулсин Онај, уметница прекрасног тона и великог поштовања свог инструмента, али и жеље да се допадне слушаоцима различитог укуса и афинитета. Ако су нам се с једне стране, њене интерпретације и учиниле понешто „старинским“, она је с друге стране освајала опуштеном и певном нарацијом и обликовањем сваког тона и украса, савршеном мером и контролом удара и дозирања звука, чак и када су у питању „орканске“ бујице.
Изванредна извођења Бетовенове „Месечеве сонате“, Шуманових Abеgg варијација оп. 1. и неколико дела Фредерика Шопена, заокружила је ефектним и веома ангажованим тумачењем три остварења свог сународника и великог животног ментора, Ахмеда Аднана Сајгуна (поводом 110 - годишњице композиторовог рођења), умерено модерног израза.
Да је неуморна и расположена и за највеће репертоарске изазове, велика турска пијанисткиња светског формата, показала је и додацима официјелном програму, најпре у савршено концентрисаном и беспрекорном, у обе водеће, сусретајуће линије, Баховом Коралу у Ге-дуру, у готово оргуљској обради Феруча Бузонија, а онда у попут незадрживе бујице донетој „Ондини“ Мориса Равела, звонећи најлепшим импресионистичким звуком и нијансама у свим регистрима оркестарски раскошно колорисаног инструмента.
Марија Адамов