РЕЧ КРИТИКЕ Хари Потер кувар Џоане Фароу
(Чаробна књига, 2024)
И поред све више контроверзи са Џоан Роулинг која полако постаје најнеомиљенија особа управо код своје циљане публике, свет који је створила са „Харијем Потером“ и даље је врло жив.
Дечак чаробњак није само присутан у репринтима књига, фанфикцији и бесконачним свађама по форумима о најављеној серији, већ је све чешће на мајицама, сувенирима и у пропратним књигама. Ове године је „Чаробна књига“ издала други део „Званичног Хари Потер кувара“ савршено функционалног и помало откаченог кувара за децу и младе (а и одрасле), који је замишљен као још један делић слагалице који припада чаробњачком свету Роулингове. У њему пажљиво осмишљена „Чорба млатарајућа врба“ трачицама од тиквица и купуса подражава крошњу дрвета које је разлупало чувену летећу форд англију коју су возили Рон и Хари, на дну воћног коктела „гриндило гутљаја“ кришке крушке би требало да евоцирају непријатна створењца са дна језера у другом подвигу у „Ватреном пехару“, док остала јела и десерти личе на коверте писама са Хогвортса, златне скривалице или бућкурише из Ноктурн алеје. Нека од њих замишљена су да визуелно евоцирају сцене из филмова, било директно – нека јела иста су као она која видимо у кадровима серијала – или нешто индиректније, попут коктела који дочаравају боје Хогвортских кућа.
Оно што је најзанимљивије у издањима ове врсте, осим пријатне врсте лудизма које овакве књиге обећавају (где се чини да је игра вечна, пошто се светови из фикције слободно укрштају са сасвим стварним практичним предметима, попут кувара), свакако је и чињеница да постаје све очигледније колико хипертекст утиче на обичан „аналогни“ текст штампане странице. У овом издању у ком је то занатски доведено до савршенства, изузетна визуелна привлачност сваке странице повишена је илузијом интерактивности и динамичности какву нуди хипертекст, односно интернет – уз рецепт на свакој од њих поглед привлаче различите фотографије, додатне схеме, графичка решења, цитати ликова, и сцене из филма, стварајући утисак да док читамо књигу, у исто време бирамо садржај као на мрежи, крећући се у различитим правцима кроз текст, слике и илустрације.
Настасја Писарев
