Док радим, једна моја мачка воли да се шетка по мом радном столу, да ми блокира монитор, хода по мојим цртежима и уопште ради све што може да ми привуче пажњу, пише Џејмс Норбери у књизи “Мачка и зен” (Лагуна, 2024): “У великом сам искушењу да је избацим из собе – имам важна посла! Али она је управо онај гласник који ми је потребан – подсећа ме да станем и помазим је и уживам у њој. Јер једног дана је више неће бити, а ја не желим да се сећам колико сам је пута избацио из собе јер сам био превише заузет”.