АНАЛИЗА
НАЈУЖА КОНКУРЕНЦИЈА ЗА НАГРАДУ „БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК Сазреле (по)ратне теме
Јануар је месец у којем се своде књижевни рачуни из претходне године. Пре четири године основана је награда Библиотеке града Београда за роман године, „Београдски победник“, чији су досадашњи добитници писци Драго Кекановић, Горан Петровић и Владан Матијевић.
У петак, 17. јануара, објављен је најужи избор за ову награду за 2024. годну у којем су се нашле следеће књиге: Баладе о страшном складу Александра Шурбатовића („Блум“), Мартин удио Сање Савић Милосављевић („Бедем“), Дуж оштрог ножа лети птица Тање Ступар Трифуновић („Лагуна“), Лутам сад мртав светом Боривоја Герзића („Ренде“) и Шибање Јовице Аћина („Службени гласник“).
У тематском погледу, може се на основу романа Тање Струпар Трифуновић и Сање Савић Милосављевић, али и неких других писаца чије су књиге ушле у ужи избор за ову награду (Мухарем Баздуљ, Неда Бјелановић, Александра Ћеклић) закључити да је тема о ратним дешавањима деведесетих година дошла у фокус писаца и коначно сазрела и добила своја ваљана уметничка уобличења. У роману Дуж оштрог ножа лети тица, из перспективе девојчице која је на прагу одрастања исприповедана је прича о ратним данима и годинама, у сеоском подручју, на ободу фронта. Премада се у нарацији не помињу географски називи, као што се не именује ни народ којем јунакиња припада, недвосмислено је назначено да је у питању подручје некадашње ратне Реублике Српске Крајне, али тиме што све страхоте бивају проживљене из перспективе девојчице, младе особе жељне живота и лишене свих идеолошких и историјско-политичких предзнања, приповедна истина овог романа је доследно антиратна с осудом сваког зла без обзира са које стране оно долазило.
Трагичко уцртавање ратних подела и страдања у судбине породица и појединаца представљено је и у роману Мартин удио, с тим што је временски замах у њему много већи а поступак, иако сведен, ослоњен је на три концентричне приповедне равни које се сливају у заједнички центар – причу о истовременом трпљењу и борби главне јунакиње. Сања Савић Милосављевић у овом роману успела је да прикаже континуитет историјске и, њом условљене, „приватне“ патње на овим просторима која се протеже на генерације од пре Другог светског рата да савременог доба.
Својеврсно „учествовање“ у историји, такође оној из деведесетих година прошлог века, присутно је и у роману Баладе о страшном складу. Шурбатовићеви јунаци, двојица студената оште књижевности и млада оперска певачица, учествују у студентским демонстрацијама у Београду ’96 године. Велики контрамитинг као политичко-историјски догађај који је скицирао размере могућег грађанског рата унутар граница наше земље, ишчекује се у равни романа као катарзични догађај у којем треба да се сустигну све личне драме јунака и свеколика друштвена страва. Шурбатовић је динамичним композиционим планом свог романа, склопљеним из наизменичног смењивања приповести троје јунака, успео да постави и развије њихове интимне драме. Остваривање приповедног динамизма активирањем статичног средства – „читања“ старих породичних фотографија сваког од јунака, Шурбатовић је показао извесну виртуозност у вођењу нарације, која је усложњена али и заокружена уметнутим „гусарским“ романом из 17. века који се отвара као солилоквиј једног од јунака.
Укрштања савременог и далеког историсјког тока радње има и Аћиновом роману Шибање. Крећући се кроз своје преознатљиве приповедачке матрице у којима долази до изражаја ауторска ерудиција Аћин и у овом роману покреће причу која повезује судбину савременог научника форензичара, који истражује случајеве ексхумирања из масовних гробница и италијанског сликара из 16. века, као и његовог мецене, Херцеговца, Дубровчанина, натурализованог Италијана. Псредовањем уметничке слике Аћинови јунаци преливају своје идентитете једни на друге и настојећи да открију истину о слици откривају истину о себи.
Уз Боривоја Герзића, чије је приповедање у роману Лутам сад светом мртав у великој мери асоцијативно, интелектуално, лирски ритмично, па на моменте и врло херметично, најужи избор за „Беогрдског победника“ усмерава пажњу читалаца на петоро исаца поптпуно различитих проседеа али једнако јаких уметничких сензибилитета.