КОРЕНИ ЕВРОПСКОГ МОДЕРНИЗМА Der Blaue Reiter поново јаше
У галерији Тејт Модерн у Лондону у току је изложба Ескпресионисти – Кандински, Минтер и Плави јахач, реализована у сарадњи с минхенском Градском галеријом Lenbachhaus, матичном колекцијом у којој је Плави јахач један од беочуга поставке.
Група Плави јахач, настала у Минхену уочи Првог светског рата, окупила је уметнике придошлице из источне Европе и различитих делова Немачке, а формирана је на темељима експресионизма. Иако је већина њених припадника још у време окупљања уживала завидан углед, деловање саме Групе се тек после Другог светског рата наметнуло као један од водећих феномена модерне уметности. Управо зато је у овом тренутку упутно подсетити да се београдски Музеј савремене уметности готово пре пола века сврстао међу ретке институције које су имале част да прикажу репрезентативна оства- рења Плавог јахача, и то на изложби одржаној у марту 1976. године. „После петогодишњег упорног настојања“, како је навео инспиратор ове изложбе Миодраг Б. Протић, Музеј је реализовао један од највећих догађаја у дотадашњем постојању, а публика је, без много драме, сувишног обезбеђења, великих гужви и скупих улазница, имала задовољство сусрета с коренима европског модернизма.
Предвођени Василијем Кандинским, чланови Групе упустили су се у истраживање емоционалне и духовне димензије уметности, изражавајући се кроз апстракцију, симболизам, народно и дечје стваралаштво, популарне медије, тежећи за остваривањем идеје уметности „која не познаје границе“ и која се изражава аутентичним језиком ликовности. Производе локалних баварских занатлија, сликарство на стаклу, артефакте из егзотичних земаља перципирали су као „неискварене“ и „аутентичне“. Окосницу групе чинили су, поред Кандинског, Габријела Минтер, Франц Марк, Аугуст Маке, Маријана Верефкин, Алексеј Јавленски, и многи други; подржавали су их и Пол Кле и Робер Делоне, као и музичари, глумци попут Александра Сахарова, те издавач Херварт Валден. Деловали су кроз два броја ревије Плави јахач и две изложбе, 1911. и 1912. и самосталне наступе протагониста. Престанак рада је уследио због Великог рата из којег се нису вратили Марк и Маке, распада личних веза, те ангажмана Кандинског и Клеа у покрету Баухаус.
У минхенској Градској галерији Плави јахач је укључен у сталну поставку 1955, проширену легатом Габријеле Минтер 1957, а битно нови „редизајн“ и реинтерпретацију у духу најмодернијих музео-лошких принципа Lenbachhaus је понудио публици у марту 2021. Захваљујући томе, изложба коју, пола века након београдског „сусрета“, можемо видети под окриљем Тејата, представља један од високобуџетних догађаја какви сваке године прохује Европом. Поставка је распоређена у 12 простора, са сегментима о прелудијском периоду, уметничкој средини Минхена, почецима групе, путовањима, проблемима рода, животу у Мурнау, унутарњим законитостима умет- ности, делатности Кандинског, третману боје и светла, као и самом Плавом јахачу.
У оквиру изложбе обезбеђен је резиденцијални боравак за уметнике, радионица у којој можете да научите да сликате у духу појединих уметника, или да се боље упознате с њима; нема те ствари коју не можете да купите у гифт шопу, од каталога, преко репринт издања и сувенира свих врста, али врхунац забаве након скупо плаћене и данима унапред резервисане улазнице представља ресторан, са пригодним јеловником баварских, шварцвалдских и рајнландских специјалитета. Задржавање у поставци је лимитирано, а обезбеђење увек на опрезу. На сваком кораку је очигледно колико тога се променило за педесет година: од културног догађаја организованог захваљујући међународном угледу једног човека, изложбе су се претвориле у мега комерцијалне активности иза којих стоји сложена организација и једина стварна брига организатора јесте да се експонати одрже у добром стању како би и убудуће могли да доносе зараду.
Јасна Кујунџић Јованов