KORENI EVROPSKOG MODERNIZMA Der Blaue Reiter ponovo jaše

Grupa Plavi jahač, nastala u Minhenu uoči Prvog svetskog rata, okupila je umetnike pridošlice iz istočne Evrope i različitih delova Nemačke, a formirana je na temeljima ekspresionizma. Iako je većina njenih pripadnika još u vreme okupljanja  uživala zavidan ugled, delovanje same Grupe se tek posle Drugog svetskog rata nametnulo kao jedan od vodećih fenomena moderne umetnosti. Upravo zato je u ovom trenutku  uputno podsetiti da se beogradski Muzej savremene umetnosti gotovo pre pola veka svrstao među retke institucije koje su imale čast da prikažu reprezentativna ostva- renja Plavog jahača, i to na izložbi održanoj u martu 1976. godine. „Posle petogodišnjeg upornog nastojanja“, kako je naveo inspirator ove izložbe Miodrag B. Protić, Muzej je realizovao jedan od najvećih događaja u dotadašnjem postojanju, a publika je, bez mnogo drame, suvišnog obezbeđenja, velikih gužvi i skupih ulaznica, imala zadovoljstvo susreta s korenima evropskog modernizma.

Predvođeni Vasilijem Kandinskim, članovi Grupe upustili su se u istraživanje emocionalne i duhovne dimenzije umetnosti, izražavajući se kroz apstrakciju, simbolizam, narodno i dečje stvaralaštvo, popularne medije, težeći za ostvarivanjem ideje umetnosti „koja ne poznaje granice“ i koja se izražava autentičnim jezikom likovnosti. Proizvode lokalnih bavarskih zanatlija, slikarstvo na staklu, artefakte iz egzotičnih zemalja percipirali su kao „neiskvarene“ i „autentične“. Okosnicu grupe činili su, pored Kandinskog, Gabrijela Minter, Franc Mark, August Make, Marijana Verefkin, Aleksej Javlenski, i mnogi drugi; podržavali su ih i Pol Kle i Rober Delone, kao i muzičari, glumci poput Aleksandra Saharova, te izdavač Hervart Valden. Delovali su kroz dva broja revije Plavi jahač i dve izložbe, 1911. i 1912.  i samostalne nastupe protagonista. Prestanak rada je usledio zbog Velikog rata iz kojeg se nisu vratili Mark i Make, raspada ličnih veza, te angažmana Kandinskog i Klea u pokretu Bauhaus.

U minhenskoj Gradskoj galeriji Plavi jahač je uključen u stalnu postavku 1955, proširenu legatom Gabrijele Minter 1957, a bitno novi „redizajn“ i reinterpretaciju u duhu najmodernijih muzeo-loških principa Lenbachhaus je ponudio publici u martu 2021. Zahvaljujući tome, izložba koju, pola veka nakon beogradskog „susreta“, možemo videti pod okriljem Tejata, predstavlja jedan od visokobudžetnih događaja kakvi svake godine prohuje Evropom. Postavka je raspoređena u 12 prostora, sa segmentima o preludijskom periodu, umetničkoj sredini Minhena, počecima grupe,  putovanjima, problemima roda, životu u Murnau, unutarnjim zakonitostima umet- nosti, delatnosti Kandinskog, tretmanu boje i svetla, kao i samom Plavom jahaču. 

U okviru izložbe obezbeđen je rezidencijalni boravak za umetnike, radionica u kojoj možete da naučite da slikate u duhu pojedinih umetnika, ili da se bolje upoznate s njima; nema te stvari koju ne možete da kupite u gift šopu, od kataloga, preko reprint izdanja i suvenira svih vrsta, ali vrhunac zabave nakon skupo plaćene i danima unapred rezervisane ulaznice predstavlja restoran, sa prigodnim jelovnikom bavarskih, švarcvaldskih i rajnlandskih specijaliteta. Zadržavanje u postavci je limitirano, a obezbeđenje uvek na oprezu. Na svakom koraku je očigledno koliko toga se promenilo za pedeset godina: od kulturnog događaja organizovanog zahvaljujući međunarodnom ugledu jednog čoveka, izložbe su se pretvorile u mega komercijalne aktivnosti iza kojih stoji složena organizacija i jedina stvarna briga organizatora jeste da se eksponati održe u dobrom stanju kako bi i ubuduće mogli da donose zaradu. 

Jasna Kujundžić Jovanov