ИЗ ПИШЧЕВЕ БЕЛЕЖНИЦЕ Кућа

Причају свашта, ја их гледам, чудим се, не разумем их, чак их и сажаљевам и једва чекам да оду.
Не идем ја код њих, а уколико (случајно) и одем -  сагињем главу и ћутим.
А, они као навијени настављају да причају и да ме хвале.
Мислим у себи: можда и не знају да ће на тај начин да ме отерају, или ми пак верују, зато што ја њима не верујем!?

Опет Ја 

Види ти њих, исти су као и моја досадна родбина.
И они дошли и -  марширају по мом стану!
Где ли им је поглавица?
Црни оклопи - пробили зид, одоздо, испод куће - навалили на трунчице, краду мали простор (колико захвата црни конац) и некако збуњено, гласник јавља да су наишли на босе ноге.
Вреба их човек - стена, планина, спуштање преко њих је неминовност и бесмисленост, али не целом шапом, већ  белим листом (оним истим на коме се пишу песме), салветом, марамицом, крпом за брисање судова, или влажним дланом.
Свеједно - када су већ  мртви.
Назад кроз прозор, даље одавде и не враћајте се никада у мој стан,који је тесан и празан за песника, а не јос и за вас! 
Зашто, не помажу ни коњи, оку у руци -  строги и пробирљиви!!!
Зато, мрави, чистите се из моје куће -  кажем им, док нисам предузео нешто!!!

Ја   

Читао сам.
Једна птица удари у прозор.
Истрчах кроз врата, била је ноћ  а птица је лежала мртва.
Са раскрвављеним и полуотвореним кљуном, као човек на самрти.
Можда је заиста, сова хтела да уђе у мој стан?!

Опет Ја    

Самац је хтео да у његов дом не улази нико, осим њега.
Не само ради сређивања, већ  због његовог тајног изума.
И своје улажење је свео на минимум. Испред куће је стајао везан ВЕЛИКИ ПАС -  шарпланинац, а крајем месеца - вадио је из сефа сву пристиглу пошту и писао строго поверљив извештај, невидљивим мастилом или црвеном (лажном) оловком.
У кући су посебно место заузимале књиге, два његова велика портрета, клавир, покретне степенице преко којих се стизало у скровиште - на таван, где су били ораси, коже, отров за пацове и слепи мишеви, скривени у високим ловачким чизмама.
Нико није приметио када су скапале три јабуке на радном столу, као ни када је пас Бари искидао ланац и напао људе, који су дошли да присуствују самчевом погребу...

 (са македонског превео аутор)