ИЗ ПИШЧЕВЕ БЕЛЕЖНИЦЕ Мали есеј о том дану

 И „Ко је рекао да на Судњи дан анђели баш морају да свирају трубе?“ (пита се: Донато Алтомаре). Зар уистину верујемо у Судњи дан; зар уистину осећамо дивоте неба; и зар уистину „видимо“ анђеле који „баш морају да свирају трубе“? А све се изокренуло. Будућност као да је иза прошлости, и живот наш као да је настао после, не пре Судњег дана, и снови наши јесу баш они о којима се мудро ћути. Баш зато можемо сви и овако да говоримо: ако је на почетку уистину била реч, на крају биће тек ћутња свих претеклих гостију овога светa. Драговољна ћутња.  Јер, Само кроз свесност о смрти доживљавам живот као чудо, што и јесте. И мени није потребно никакво друго чудо. (Макс Фриш) Коме је потребно некакво друго чудо? Зар филозофима „који дрхте више од свих других“ (Сиоран)
    Кад филозоф говори, тај филозоф „који дрхти више од свих других“, анђели не свирају трубе! А филозоф каже:...Све се мора отворити кроз дан, остварити кроз дан, давати кроз дан. Растворити, отворити, остварити све време кроз дан вечни – вечни дан, потврдити у дану-години-животу своју целовитост. И по старијој вечности душе дана-живота вечног бити у чистој радости срца, отвореној чулности, здравом разуму, смиреном уму уједно и дете и младић и зрео човек и старац. Да се из савременог, ванвременог сада, схвати, ухвати све прошло-будуће време: обухвати у живој целини дана-године, има сав прошли, будући живот кроз вечни дан... (Томислав Новаковић, Одговор Хајдегеру). 

То каже филозоф и докле филозоф говори, анђели не свирају трубе. А када неко из Гомиле говори како човечји живот траје тек тај један дан, онај дан одмах после умирања, тад Анђели „узимају“ своје трубе!  Јер, неко из гомиле каже да тога дана живиш, и то: колико живиш? Онолико дуго колико дуго причају о теби и твом животном делу и да од њихове, кратке или дуге, приче зависи колико ће тај твој последњи дан да траје. Знај. Тачно јесте да прича о твом животном делу јесте вредновање. Колико си вредео? Исказаће Анђели својим трубама. Уистину, било да филозоф говори, или неко из Гомиле, све се отвара кроз дан, све се даје кроз дан, све се остварује кроз дан. И прича о твом животном делу оствариће се кроз тај дан. И твоја вечност, ако је заслужујеш? – почеће да траје у тај дан. 
Зато: слушај Анђеле и њихове трубе, „своје“ Анђеле и њихове трубе нећеш моћи да чујеш. Јер, доћи ће Анђели који свирају трубе и после оног (твог) дана! Вреднуј покојнике да би те Анђели вредновали! И ако не вреднујеш оне који су отишли пре тебе, свеједно, Анђели ће, после приче „у Гомили“, твоје животно дело да вреднују! Можеш ли замислити Анђеле да свирају трубе у част твог животног дела? Тек, труди се да знаш шта ће многи из Гомиле о твом животном делу да говоре! Јер, видећеш Анђеле који свирају у трубе у част твог животног дела...  И знаћеш колико ће да траје твој вечни-дан... Ово говорим Ја из Гомиле, нисам филозоф, отуда: чују се трубе. Али, Анђеле не видим! Ако их Ти видиш, само ћути. И слушај. 

Милан Р. Симић