БЕТМЕН: Јунак у предвечерје

У овог „самопроизведеног људског супермена“ аутори су унели своје идеје о тајанственом осветнику у мегалополису (за углед су им послужили, данас већ заборављени, вестерн осветник „Зоро“ и урбани осветник „Сенка“). Бетменова популарност је расла и падала али је опстајала; половином 1980-тих уредништво DC комикса увидело је да њихови стари јунаци, у новим временима, више нису довољно атрактивни па је потребно њихово „освежење“ и то почев од најтрајнијих хероја међу којима је (уз Супермена) и Бетмен. Посао „освежавања" Бетмена мајсторско је обавио Френк Милер а за њим су кренули и други аутори стварају неколико варијанти Човека-шишмиша и његовог универзума. Најновија верзија са насловом „Бетмен: Први витез“, под етикетом „DC Black Gold“, оригинално објављена прошле године, експресно је штампана и код нас у издању „Чаробне књиге“, у специјализованој едиција „DC Gold Hot!“; како се то иначе ради у белом свету, сторија је најпре публикована у три месечне свеске које су затим сабране у књигу.

Прича „Првог витеза“ започиње првим странама „Готам сити газете“ од 25. и 30. маја 1939. године са насловима везаним за Бетмена односно понудом извесне радио станице да ће платити 2.500 долара за доказ о постојању Бетмена. Следе табле на којима се говори о приближавању новог великог рата, сцене обраћања (преко радија) тајанственог Гласа својим поданицима-криминалцима односно констатовања полиције да је још један званичник брутално убијен. Комесара Гордона, на месту тог злочина, од буљука репортера спасава богаташ Брус Вејн; комесар га зна још из времена када је дечак присуствовао убиству својих родитеља. Ова трагедија и даље прати сада стасалог младог човека који повучено живи сасвим сам и велики је хуманитарац. Разговор се дотиче и Бетмена за кога круже гласине да је делом човек а делом шишмиш! Дешавања се надаље развијају врло брзо: Бетмен спасава градоначелника кога су напали изобличени људи невероватне снаге; у том сукобу осветник је рањен а помаже му локални рабин, неизвесност и страх лебде над градом док се у затвору Блекгејт спремају да изврше смртну казну на електичној столици а Гордон и управник затвора Шелби размењују тешке оптужбе; у егзекуцију се, како би је спречио, умеша Бетмен али бива ухваћен, везан за столицу а струја пуштена! И ту је крај тек прве свеске!

Наставак је једнако вратоломан и не оставља читаоцима времена за предах: напади на систем власти у Готаму се настављају јер намера Гласа је да преузме владање градом кадвише не остане жив ни један функционер; Бетмен преживљава електричну столицу, лечи своје ране, а млада глумица у филму који Вејнова компанија помаже открива да је Вејн Бетмен и заљубљује се и у једног, и у другог; Бетмен трага за тајном моћних нападача и закључује да су својеврсни зомбији (људи доведени на ивицу живота и смрти), амбиције шефа затвора да преузме власт у полицији нису више тајна, батинаши прете рабину... У финалном обрачуну, док Готам гори, открива се да шеф затвора ипак није главни криминалац већ само параван за некога много перфиднијег...

„Први витез“ је специфична мешавина иконографије на којој се серијал о Бетмену темељи са искуствима петпарачке палп помпезности и сензационализма (у чијим окриљима је оригинални Бетмен и настао) уз додатак историјског контекста који је упадљиво изостајао у ранијим инкарнацијама овог хероја јер се инсистирало на „измештеној реалности“. Резултат нових момената је помињање нацистичког терора над Јеврејима, лакше идентификовање Готама са Њујорком, реалнији увид у криминалне работе гангстера или проституцију. Упадљив је изостанак Бетменовог верног слуге, својеврсни „ретро“ стил његовог костима (са дужим ушима); то што нема „Бетмобила“ или превише разних корисних справица може се мање-више објаснити почетним фазама његовог осветничког похода (можда због тога ни пословична пећина са шишмишима није још уређена?). У сваком случају изостанци и одступања привући ће пажњу верних љубитеља овог хероја и дати им додатне теме за промишљања и предомишљања над стрип штивом. Искусни сценариста Ден Јургенс (1959) успео је да пронађе нови угао посматрања и редефинисања мита о Бетмену, доказујући да је потенцијал за развој овог јунака далеко од истрошености. Цртач, не мање запажени, Мајкл Перкинс (1969) јуначки је одрадио свој део посла. Његове табле су засићене интензивним бојама, кадрирање и филмска монтажа додатно убрзавају ионако оштре акције. Слике се, у најбољој традицији 1980-тих, простиру до ивица страница, урастају једна у другу као да се боре за примат пажње читаочевог ока. Оно што је „додатни (визуелни) зачин“ јесте цртеж који опонаша фотографије (посебно када је реч о призорима града, улица, кућа али и људских портрета) што ствара атрактивни псеудо документаристички штимунг прошлих времена.

Закључимо да је „Бетмен: Први витез“ свакако врло забаван, интересантан и интригантан стрип који развија мит о Бетмену као икони популарне културе XXI века водећи га у сасвим нови универзум врло близак историјској реалности.

Илија Бакић