У Београду отворена изложба посвећена Михаилу Јанкетићу

Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић отворила је нову поставку о великом српском глумцу речима да јој је велико задовољство што јој је припала част да говори о једном од највећих глумаца Србије и некадашње Југославије.

Мултимедијална изложба посвећена је српском драмском уметнику Михаилу Миши Јанкетићу (1938-2019), који је пођеднако градио успешну каријеру у позоришту, телевизији и на филму, а садржи разноврсне фотографије, позоришне плакате и видео инсерте из многих представа.

"Својим улогама Михаило Јанкетић је оставио неизбрисив траг у нашој култури. Његово богато стваралаштво вечерас је представљено у Музеју позоришне уметности које већ седам деценија чува вредну уметничку и позоришну грађу. Захваљујући подршци Министарства културе и информисања, овај музеј је недавно реконструисан и од вечерас је отворен за посетиоце", изјавила је Маја Гојковић.

Она је у свом говору на отварању изложбе истакла да је Јанкетић прави доајен који ће заувек остати упамћен по својим бриљантним позоришним остварењима.

Позоришна биографија глумца сведочи о посвећености, професионалној изузетности, наградама и признањима публике и критике - почаст глумачком и уметничком трајању од пуних 60 година на најзначајнијим београдским, српским и југословенским позорницама.

"Имао је ретку моћ трансформације, тако да је на репертоару могао играти руске класике, модерне англо-саксонске комаде и књижевност и националну литературу. Био је и велики љубитељ поезије коју је често говорио, надахнуто рецитовао, а као професор глуме делио је своје умеће младима", нагласила је Гојковић.

Поставка је приказ глумачког путовања значајног уметника, сачуваних позоришних тренутака кроз улоге које су обележиле епоху, позоришну уметност, националну културу.

"Ако дамо себи мало слободе, и направимо паралелу између различитих географских и друштвених контекста, извесно је да би својим начином глуме и жаром, Јанкетић остварио запажену каријеру на Бродвеју и у Холивуду, и достигао ниво светских звезда. Вечерас изложба о Михаилу Јанкетићу је најава за многе програме који приказују нашу изузетно богату историју позоришне уметности. Ово вече представља нови живот Музеја позоришне уметности", закључила је Маја Гојковић.

Истакнуте су награђене представе, улоге које су за глумца лично, критику и публику имале посебно значење - од првих глумачких искустава 1959. до последње позоришне улоге 2019, представљене хронолошким редом, као приче са насловом, фотографијама, и цитатима критике, према потписници каталога Биљани Остојић, уједно и ауторки нове изложбе.

Ћерка глумца, Милица Јанкетић, и сама глумица, приметила је да је позоришна уметност веома специфична, јер када представа траје, она само тада постоји у свом извођењу.

"Када се заврши, представу онда даље не можемо сачувати, барем не у оном изворном облику како то уме филм, књижевност или сликарство. Тако и сваки глумац живи и светли на позорници у својој краткотрајној позоришној вечности. И онда нестаје. Али оно што остаје после сваке представе и извођења јесте тај неизбрисив траг у нашој души, једна истина и сећање које ми у својим мислима и емоцијама поново проживљавамо", казала је Милица Јанкетић.

Она сматра да је тако и са људима - они оду и после њих је ту све оно што су створили и оставили за собом, иако они сами нису више присутни у материјалном облику.

Саставни део изложбених паноа су и аудио-визуелни сегменти - инсерти из улога као и избор из поезије коју је Михаило Јанкетић током целе каријере говорио са посебним успехом, надахнућем и љубављу.

"Иако су ту плакати представа и сведоче толике улоге и награде, оно најважније јесте траг у срцима и душама породице и гледаоца који је имао прилике да присуствује тој позоришној чаролији нашег оца, мужа и деде", навела је ћерка, а са њом су били брат Марко Јанкетић, популарни глумац, мајка Свјетлана и други из најуже породице.

После завршене Академије за позориште, филм, радио и телевизију, професор Јосип Кулунџић усмерио је глумачки сензибилитет Јанкетића када је изјавио да је он глумац савршен за Југословенско драмско позориште.

У том периоду то је кадровски и репертоарски најпрестижније позориште, са глумачком елитом, коју су чинили - Стево Жигон, Љуба Тадић, Слободан Перовић.

Као статиста, на сцену је стао 6. јануара 1960. а дебитовао 1961. улогом Трећег гласника у представи “Ричард Трећи”, убрзо је уследила и улога Бошка Југовића у представи “Бановић Страхиња”, за коју су му колеге рекле да представља почетак једне успешне глумачке каријере.

Тако је ЈДП постало до краја живота његово матично позориште где је одиграо 68 улога, био је најмлађи првак, касније „стуб театра“ и носилац репертоара, односно првак.