У Бечу представљена двојезична антологија српске поезије Јохана Лавундија
У Цркви Светог Саве у Бечу протеклог викенда промовисана је антологија Јохана Лавундија „Од А до Ш: Осам векова српске поезије / Вон А бис З: Аћт Јахрхундерте сербисћер Поесие" на српском и немачком језику у издању Банатског културног центра из Новог Милошева.
Подсетимо, реч је капиталном издавачком подухвату, који обухвата преводе на немачки језик око 160 српских песника, од оних из наше књижевне традиције до савремених аутора, од Светог Саве и Деспота Стефана Лазаревића, преко Његоша, Бранка Радичевића, Ђуре Јакшића, Лазе Костића, односно Бранка Миљковића, Стевана Раичковића, Васка Попе, Данила Киша, до Новице Тадића, Ивана Негришорца...
Јохан Лавунди је књижевник, драматург и преводилац из Улма, који је, као потомак бачких Шваба добар део младости провео у Апатину, где је и рођен 1956, да би се три деценије касније потпуно преселио у Немачку. У његовом преводилачком опусу је, између осталог, низ дела српских писаца, а свакако је најзначајније препев на немачки комплетног песничког опуса Бранка Миљковића. Како је навео уредник издања, директор БКЦ Радован Влаховић, антологија је заправо плод Лавундијеве заљубљености у српску културу и литературу. Истовремено, она је и резултат опредељења Банатског културног центра да се превођењем наших писаца на језике народа који живе у Банату развија пријатељство са њиховим матичним државама, и истовремено промовише наша литература.
На промоцији у Бечу говорили су, поред Влаховића, Срђан Мијалковић и Светлана Матић, председник и секретар „Просвјете” из Беча, рецензент Симон Грабовац, као и др Зоран Ђерић, управник Српског народног позоришта, који је том приликом оценио да антологија „Од А до Ш“ не представља само осам векова српског песништва, већ и много више – сведочи о осамсто година српске историје, духовности и културе уопште, јер се међу песницима и темама којима се песници баве налазе монаси и свештеници, песници али и државници, најистакнутији културни радници у минулим вековима.
Симбол очувања културног идентитета
„Ова двојезична српско-немачка антологија је са великим интересовањем дочекана код наших људи у Бечу, којих је у овом тренутку око 200.000, јер СПКД Просвјета, заједно са родитељима, тренутно бије битку код аустријских и српских власти да наша српска деца у школама не уче босанко-хрватско-српски језик, већ да се отварају школе са чисто српским језиком. Публика је антологију препознала и као симбол очувања њиховог културног идентитета у земљама немачког говорног подручја, али и као могућност за паралелно учење језика, како немачког, тако и српскеог за младе генерације оних који су рођени у Бечу и Аустрији”, изјавио је за „Дневник” Радован Влаховић.
" Зато је ова двојезична, српско-немачка антологија посебно значајна, јер сведочи о континутету српског песништва, песничкој традицији, али и о нашој бурној историји, о догађајима који су је обележили, о ономе што се дешавало на српском тлу и када се ратовало и мировало, и када се радовало и када се туговало. Од Светог Саве па до наших дана није престајала борба за наш језик и правопис, за српску књижевност, духовност и културу. Беч је несумњиво град-сведок многих за Србе пресудних историјских и људских судбина, зато је ова антологија потребна да оснажи ионако снажно српско присуство у аустријској престоници, али и да заинтересује домаћине за нашу поетску вертикалу која вековима траје и истрајава ", рекао је Ђерић.
М. Стајић