Токин: Волим писање романа, али га се највише и плашим
БЕОГРАД: Иван Токин представио је свој нови роман „Нели" на сцени Битеф театра.
Молимо вас да дођете на време јер из сценско-техничких разлога улаз неће бити могућ после 19 сати, писало је у позиву Вулкан издаваштва на промоцију.
Тачно на време на сцену је изашао Токин и сео сам за сто на коме су се налазили примерци романа и започео своју "монодраму", прочитавши уводне странице књиге.
У јуну сам написао ову страницу и свидела ми се. Да бих наставио да пишем роман морала је да ми се свиди та прва прича. Када сам је завршио рекао сам жени "Ја сам сада писац". И осећао сам се тако, каже Токин, истичући да је одувек желео да буде писац али је сматрао да "роман не пишу обични људи".
До седмог разреда написао је свега две приче, објаснио је он, а тек када је почео да пише колумне добио је жељу за озбиљнијим стварањем.
Људи су почели да ме називају писцем, али рекао сам им да то не могу бити без романа", каже и додаје да и након прве књиге није дошао "тај осећај".
Четрдесет дана након прве странице, требало је Токину да напише, како каже, љубавну причу "у којој се он заљубио, а она се нећка".
И даље не знам шта је то бити писац, али ми се свиђа, искрено додаје Иван.
Писање романа је за њега веома забаван али и напоран процес.
Једном ми је пријатељ рекао да се ми увек терамо да радимо оно што волимо. Ја највише волим да пишем роман, али га се највише и плашим. Умро сам од страха пишући ова два романа. Мрзео сам га, мрзео сам ову причу, и то што умем да је напишем, И што је уопште знам. Тај стрес и страх ме је очврснуо, каже Токин, додајући да "истине о себи које видиш на папиру написане, суоче те са самим собом."
Са публиком је поделио и тренутке када је са супругом продавао своје књиге на Калинић пијаци доживљавајући низ необичних сусрета.
Питао сам се зашто пишем, да ли због славе, да ли због учења, али након ове приче, схватио сам да волим добру причу. Она пре свега мора бити за мене забавна, казао је Токин и убрзо завршио своје излагање, јер је како каже, папир са планом заборавио код куће, што је био знак публици да стане у ред за потпис.
