Светислав Басара, књижевник: Дигао сам руке од Митоманије

Иначе, овај Фонд почео је свој рад још 1991. са циљем прикупљања популарисања имена који носи име знаменитог зрењанинског књижевника и теоретичарта уметности. Церемонија доделе награде ће се, по традицији, одржати у зрењанинског Барокној сали Градске куће, а сама награда се састоји од повеље, објављивања Басарине књиге у издању Народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ и новчаног износа. Термин уручења биће накнадно саопштен, али цвећ сама вест о додели овог престижног признања била је повод да се кроз разговор са лауреатом осврнемо на његов свеукупан књижевни рад, с обзиром на то да се и сама награда, чији је Басара добитник, додељује за целокупан допринос овдашњој култури.

 Кажете у једном свом есеју да Византија, у ствари није нестала, него је из егзотерије прешла у езотерију, дакле у једно онирично стање. Може ли се нестанак свих цивилизација протумачити условно?

- Цивилизације никада не нестају. Значи оно што је најбоље у њима то остане, поприми нове облике, како то Арнолд Тојд и говори „афинизује се”, а оно што је лоше у цивилизацијама, то нестаје, и то је заправо узрок нестанака цивилизација, али, значи имамо сво неслеђе почев од Египта, од Сумера, старих тих цивилизација, Персије, Старе Грчке, Рима, то је уграђено и дан данас у систем у коме живимо.

 Сматрате ли и даље „Кинеско писмо” својом најбољом књигом, иако је, како кажете, с муком отргнута од ништавила?

– Не. Никад је заправо нисам ни сматрао својом најбољом књигом, једноставно сматрао сам је својом најсвежијом књигом. То је било писано на почетку моје каријере, значи ја сам наискренији био тад. Сад, какви су резултати естетски, уметнички... са ове тачке гледишта не бих то никада написао, али волим ту књигу и сматрам је најаутентичнијом.

 Да ли вам је жао што Ваша подробна анализа тројства Ниче, Фројд и Стаљин, које сте обрадили у „Срцу земље, потпада под литературу”, а не под нешто егзактно, јер сте изнели и низ фактографских момената?

- Не, зашто би ми било жао. Људи из једне епохе су повезани упркос огромним разликама међу њима, људи који живе у једној епохи су повезани неким везама које се не виде можда, и можда су најчвршће повезани тамо где су највише растављени.

 Познат је Ваш став о митоманији, изнет рецимо у „Вучјем брлогу”. Да ли су и ваше нове књиге наставак те, не само постмодернистичке поетике, него и доследност писања на латиници, С обзиром да сте изјавили да ћирилицу не користите?

- Нисам баш тако децидирано рекао. Ја пишем латиницом из простог разлога што сматрам да је ово једна ћирилица која нема везе са аутентичном ћирилицом, као што на пример Бугари имају аутентичну ћирилицу. Што се тиче локалне митоманије, ја сам једноставно дигао руке од бављења тиме, јер једноставно она је толико укорењена овде, да ће требати време, а текст ту неће помоћи ништа да се то стање премости.

        Немања Савић